VELIKO OTKRIĆE! Naučnici otkrili kakve vrednosti u krvi morate imati da bi živeli duže: "Žene su u velikoj prednosti!"

Fenomen stogodišnjaka kao najbrže rastuće demografske grupe u svetskoj populaciji izazvao je značajan interes među naučnicima. Potraga za otkrivanjem misterija starenja i dugog, zdravog života datira još od preko 2300 godina, kada su poznati filozofi poput Platona i Aristotela vodili rasprave na ovu temu. Brzo napredovanje do današnjeg dana, istraživači i dalje istražuju kompleksnu međuigru genetskih predispozicija i različitih faktora načina života koji utiču na dugovečnost jedne osobe.

Nedavno istraživanje objavljeno u GeroScience osvetlilo je zajedničke biomarkere prisutne kod osoba starijih od 90 godina, uključujući nivoe holesterola i glukoze. Ovo revolucionarno istraživanje, zasnovano na procenama zdravlja 44.000 švedskih osoba starosti od 64 do 99 godina, pruža dragocene uvide u faktore povezane sa izuzetnom dugovečnošću. Zapaženo je da je 2,7% učesnika dostiglo značajnu starost od 100 godina, pri čemu je većina bila žena.


Istraživanje se fokusiralo na 12 krvnih biomarkera povezanih sa upalom, metabolizmom, funkcijom jetre i bubrega, potencijalnom malnutricijom i anemijom. Jedno posebno intrigantno otkriće bila je veza mokraćne kiseline, nusproizvoda varenja hrane, sa upalom. Pored toga, praćeni su markeri povezani sa metaboličkim statusom i funkcijom (kao što su holesterol i glukoza), kao i oni povezani sa funkcijom jetre, uključujući alanin aminotransferazu (ALT), aspartat aminotransferazu (AST), albumin, gama-glutamiltransferazu (GGT), alkalnu fosfatazu (ALP) i laktat dehidrogenazu (LD). Takođe, istraživači su posmatrali kreatinin, povezan sa funkcijom bubrega, kao i gvožđe i ukupni kapacitet vezivanja gvožđa (TIBC), povezan sa anemijom. Istraživanje je takođe istražilo albumin, biomarker povezan sa ishranom.


Otkrića su pokazala da su osobe koje su dostigle 100 godina imale niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od svoje šezdesete godine. Iako prosečne vrednosti većine biomarkera nisu značajno razlikovale stogodišnjake od njihovih mlađih vršnjaka, prvi retko su pokazivali izuzetno visoke ili niske vrednosti. Značajno je da su svi osim dva (ALT i albumin) od 12 biomarkera pokazali povezanost sa verovatnoćom dostizanja 100 godina, čak i nakon uzimanja u obzir starosti, pola i opterećenja bolestima. Niže ukupne vrednosti holesterola i gvožđa povezane su sa smanjenim šansama da se dostigne 100 godina, dok su viši nivoi glukoze, kreatinina, mokraćne kiseline i markera za funkciju jetre takođe bili povezani sa smanjenim šansama postizanja stogodišnjaka.


Istraživanje se uzdržava od donošenja definitivnih zaključaka o faktorima načina života ili genima odgovornim za vrednosti biomarkera. Međutim, razumno je pretpostaviti da elementi poput ishrane i konzumiranja alkohola igraju značajnu ulogu u dugovečnosti. Iako verovatnoća igra ulogu u dostizanju izuzetne dugovečnosti, uočljive razlike u biomarkerima mnogo pre smrti sugerišu da geni i način života takođe mogu biti uticajni.

(Science alert)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI