Oliver Ćirić: Zahvalan sam što postoje filmski festivali kao što je Beldocs

Mladi reditelj Oliver Ćirić, “naše gore list” iz Bostona u Sjedinjenim američkim državama, svoju filmsku karijeru započeo je dokumentarnim ostvarenjem “Ptica (ili – Klovn Marti)” koji će biti prikazan u Srpskom takmičarskom programu na predstojećem izdanju Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs (9-16. septembar u Beogradu i onlajn).

U ovom filmu on prati život i rad Martija, uličnog zabavljača i klovna, čiji se svet promenio usled pandemije. Ćirić ovom filmom postavlja važna pitanja o zabavi i njenom smislu u trenutnom trenutku čovečanstva, o zanimanju klovna, istovremeno skicirajući i toplu, intimnu ljudsku priču. Povodom projekcije filma na Beldocsu razgovarali smo sa Oliverom Ćirićem.

Promo

Kako ste upoznali Martija i šta vas je fasciniralo prilikom vašeg prvog susreta?

Posle prikazanja filma “Cleo de 5 à 7” u bioskopu Brattle theater pored Harvard skvera, izašao sam iz sale sa svojim prijateljima iz bioskopske sale u najveći pljusak. Ušli smo u metro prema kući. U metrou je bio stariji čovek koji nam prišao. Pričao nam je o Budizmu, i kako je Budizam promenio njegov život. Posle konverzacije, razmenili smo broj telefona. On je meni rekao da ga zovem ako me interesuje Budizam. Ono što je meni bilo zanimljivo je da na cedullici sa njegovim brojem telefona, pisalo: “Marty Levin, Mime/Clown/Storyteller.” Rešio sam da ga jednog dana nazovem, i pitam o budizmu i njegovoj profesiji klovna. Tog dana smo pričali sat vremena, i pred kraj razgovora sam mu rekao da ja pravim filmove, i da bih želeo da ga upoznam, i da možda pravim dokumentarac o njemu.

Kako je on reagovao na ideju o filmu? Da li je imao svoje predloge i sugestije kako bi film mogao da izgleda?

Kada sam rekao Martiju za ideju filma, oduševio se i odlučili smo da se nađemo u noćnom klubu Middle East, gde je on nastupao to veče. Marti je više hteo da pravi film o njegovom životu kao izvođaču, a meni je bila zanimljiva njegova interakcija sa ljudima na ulici. Tako je nastao dokumentarni film koji je kombinacija moje i Martijeve vizije. Film je nastao tako što bismo telefonom pričali šta želimo da snimamo, a onda su prilikom snimanja sve scene bile improvizovane.

Pandemija Covid-19 pokreće nekoliko značajnih tema za film – od pozicije slobodnog umetnika na tržištu, do toga koliko ljudi postaju otuđeni i distancirani jedni od drugih. Kako vi vidite ove teme lično i koliko vam je bilo važno da ih pomenete i kroz Martijeve misli, kroz sam film?

Kroz improvizacije, dok sam snimao Martija, hteo sam da otkrijem temu njegovog života. Pandemija je počela kad smo tek počeli da snimamo film. U početku smo mislili da će da prođe za nedelju dana, ali smo na kraju shvatili da je pandemija nešto sa čim moramo da živimo. Marti se u početku plašio da nastavi sa radom, ali je njegova ljubav za izvođenjem nadjačala strah od pandemije. Takođe, ja sam Martijevu odluku da nastavi izvođenje video kao testament njegove ljubavi za umetnost. Ja sam Martijevu ljubav za nastupanjem video kao čist dokaz njegove ljubavi prema umetnosti, a to se danas retko sreće.

Promo

Takođe, zanimljivo je i pitanje profesije klovna, koja se često doživljava kao nešto cirkusko, trivijalno. Sa druge strane vidimo Martija koji je veoma promišljen, senzibilan, raznovrstan umetnik u pravom smislu te reči. Šta je vama bilo važno da kažete o njegovom zanimanju?

Lako je prikazivati nekog kao što je Marti na ironičan način, gde se podsmejavaš čoveku. Ironija je danas nažalost svuda po internetu, i ljudi su sada preuzeli ironiju kao deo svoje ličnosti. Ja sam, nasuprot tome, hteo filmom da iskreno prikažem dušu umetnika i čoveka. Nije bilo nešto specifično što sam hteo da kažem o profesiji klovna, već sam samo hteo da prikažem Martija na ozbiljan i iskren način.

O vama se u Srbiji (još uvek) ne zna previše. Kakve filmove ste do sada snimali i kakvi su vam planovi za nastavak karijere?

“Ptica” mi je prvi dugometražni film, i moj prvi dokumentarac. U filmu, najviše volim da se bavim pisanjem, tako da su moji filmovi najviše skoncentrisani oko scenarija koji sam ja napisao. Do sada sam samo pravio kratke filmove za moj studio, Pretentious Films, koje sam osnovao sa drugarom pre četiri godine. Trenutno studiram reżiju na Emersonu u Bostonu. Plan mi je da u budućnosti pišem scenarija za televizijske serije.

Koliko poznajete Beldocs festival i šta za vas lično znači predstavljanje rada u Srbiji?

Zahvalan sam i ponosan sam što sam iz Srbije, zemlje koja je oduvek volela i cenila filmsku umetnost. Zahvalan sam i što postoje filmski festivali kao što je Beldocs, koji prikazuju i cene dokumentarne filmove i prepoznaju nas mlade umetnike. Isto tako sam zadovoljan što će se moj film prikazati baš u zemlji mog porekla i mojih korena, gde će moći da ga gledaju moji rođaci i prijatelji.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI