NARODNI MUZEJ - PONOS BEOGRADA Najznačajnija i najveća muzejska ustanova u istoriji srpske države

Ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, 10. maja 1844. godine osnovan je Narodni muzej pod imenom Muzeum serbski. Pre njegovog podizanja na ovom mestu bila je čuvena beogradska kafana „Dardaneli“ u kojoj je odsedala kulturna i umetnička elita tog doba. Rušenjem stare kafane ujedno je započeta transformacija Trga Republike.

Sadašnja zgrada muzeja podignuta je 1903. godine za Upravu fondova, u koju se kasnije uselila Hipotekarna banka, jedna od najstarijih bankarskih ustanova u Beogradu. Ova zgrada je, od 1952. godine, kuća Narodnog muzeja u Beogradu. Realizovana je prema projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića posle konkursa na kojem su dobili prvu nagradu. Na ovoj zgradi je za fundiranje temelja prvi put upotrebljen izvestan oblik armiranog betona. Zapravo, prilikom prvih radova naišlo se na razne jame, bunare i podrume zbog blizine nekadašnje Stambol kapije. Novosagrađeni dvospratni objekat predstavljao je pravu palatu svoga vremena kako po koncepciji volumena projektovanog u vidu dugog masivnog bloka sa kupolama nad centralnim i bočnim rizalitima tako i akademskom rešenju fasada baziranom na principima neorenesanse sa elementima neobaroka na kupolama.

Najveća pažnja u objektu posvećena je monumentalnom stepeništu dok je šalter-sala, kao osnovni prostor jedne banke, dobila sekundaran značaj. Nepune tri decenije kasnije, sa razvojem Hipotekarne banke, pojavila se potreba za temeljnom rekonstrukcijom objekta. Dogradnja je izvršena bez konkursa prema projektu arhitekte Vojina Petrovića, kojim je dograđeno krilo i atrijum. Kako je novi deo sadržao iste elemente kao i stari objekat, pojavila su se dva monumentalna stepeništa i dve šalter-sale, dok su tek na spratovima prostori objedinjeni u vidu neprekidnog niza prohodnih kancelarija. Tokom Drugog svetskog rata zgrada Hipotekarne banke je bombardovana kada joj je porušen centralni deo sa kupolom. Posle rata, zgrada je dobila potpuno novu namenu kada se u nju uselila jedna od najznačajnijih državnih institucija kulture.

Selidbe Narodnog muzeja

Od svog osnivanja za vreme ustavobranitelja pa sve do završetka Drugog svetskog rata Narodni muzej se selio više puta. Prvobitno je bio u prostorijama Kapetan Mišinog zdanja (1863) pa je premešten u susedne dve zgrade koje su u Prvom svetskom ratu porušene, a zbirka zaplenjena i opljačkana od strane okupatora. U međuratnom periodu nije dobio svoju zgradu, već je za njegove potrebe zakupljena jedna privatna kuća u Ulici Kneza Miloša 58, sve do 1935. godine kada je u zgradi Novog dvora otvoren Muzej kneza Pavla, nastao spajanjem Istorijskog muzeja i Muzeja savremene umetnosti.

Rekonstrukcije

Prvu obnovu zgrade posle rata, uradio je arhitekta Dobroslav Pavlović 1950. godine. Najveća rekonstrukcija objekta, ujedno i adaptacija za potrebe budućeg nacionalnog muzeja je izvršena 1965/66. godine prema projektu arhitekata Aleksandra Deroka, Petra Anagnostija i Zorana Petrovića. Tada je obnovljena centralna kupola i izvršeno podizanje središnjeg trakta sa kancelarijama i radnim prostorima. Prilikom adaptacije prvobitna šalter-sala je pretvorena u biblioteku čime je glavni ulaz sa monumentalnim trokrakim stepeništem, ulaz sa Trga Republike, dobio interni karakter, a drugi iz Vasine ulice dobio funkciju glavnog ulaza u Muzej koji je vezan direktno sa šalter-salom. U funkcionalnom aranžmanu, zgrada je dogradnjom doživela udvajanje prostora i komunikacija, dok je u oblikovnom smislu zadržala karakteristične elemente iz 1902. godine pa se u likovnom pogledu prihvata kao integralna celina. Unutrašnja dogradnja iz šezdesetih godina 20. veka izvedena je tako da spolja nije vidljiva, a ne remeti unutrašnji tok muzejske postavke. U jednom delu Narodnog muzeja je 2013. godine otvorena izložba povodom 900 godina od rođenja Stefana Nemanje. Pre toga je muzej bio više godina zatvoren zbog renoviranja. Muzej je zvanično ponovo otvoren za posetioce na Vidovdan 2018. godine.

Zgrada Narodnog muzeja predstavlja reprezentativni javni objekat koji karakteriše monumentalnost kako gabaritom i volumenom tako i svojim oblikovnim rešenjem. Posebno se izdvajaju ulazna partija sa udvojenim stubovima i raskošne kupole. Sve fasade odlikuje polihromija sa dekorativnom plastikom neorenesansnog porekla. Zbog svojih arhitektonsko-urbanističkih i kulturno-istorijskih vrednosti zgrada Narodnog muzeja je proglašena za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.

U sastavu Narodnog muzeja su i Galerija fresaka, Vukov i Dositejev muzej i Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića. Najveća vrednost koja se čuva u Narodnom muzeju je Miroslavljevo jevanđelje - najstariji i najdragoceniji ćirilički rukopis, nastao oko 1190. godine. Pored bogate arheološke, numizmatičke, umetničke zbirke srpske i jugoslovenske umetnosti, Narodni muzej poseduje i dela svetski značajnih umetnika kao što su: Botičeli, Boš, Direr, Ticijan, Tintoreto, El Greko, Peter Paul Rubens, Rembrant, Utamaro, Kunisada, Hirošige, Pisaro, Dega, Sezan, Sisli, Redon, Mone, Renoar, Meri Kasat, Rjepin, Gogen, Vinsent van Gog, Anri de Tuluz-Lotrek, Kandinski, Matis, Mondrijan, Deren, Pikaso, Šagal i drugi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI