SVIH DVANAEST MESECI BILA ZIMA Ovo je bila najstrašnija godina u istoriji čovečanstva, ljudi su umirali u jezivim mukama
Foto: Printscreen/FrozetoDeath


Nazvana "godina bez leta", 1816. je zaista bila najstrašnija godina od kada postoje meteorološki zapisi. U SAD poznata i kao „osamnaest stotina i smrznutih do smrti“, ovo je godina koja će u istoriji ostati upamćena kao godina u kojoj je svih dvanaest meseci bila zima!

Sve je počelo u martu... Januar i februar su bili prosečni, ali je tada temperatura počela opasno da pada. U aprilu i maju kiša nije prestajala. U junu i julu, umesto sunca, padao je sneg, a mraz je bio svaki dan. Planeta je čekala leto, ali ono jednostavno nije došlo, već je posle zime došla jesen, pa opet zima! Takvo vreme pratile su velike poplave, posebno u Evropi.

Nije bilo objašnjenja za ovaj fenomen! Tek 1920. godine američki naučnik Vilijam Hamfriz je predložio hipotezu koju i danas prihvata većina klimatologa. Naime, u aprilu 1815. godine eruptirao je vulkan Tamboru na ostrvu Sumbava u Holandskoj Istočnoj Indiji (današnja Indonezija) i poslao ogromne količine vulkanskog pepela u atmosferu. To se znalo jer je veliki deo severne hemisfere bio prekriven oblacima prašine i prljavštine, ali je tek u junu 1816. postalo jasno da se tu, ipak, neće završiti.

SVIH DVANAEST MESECI BILA ZIMA Ovo je bila najstrašnija godina u istoriji čovečanstva, ljudi su umirali u jezivim mukama

Foto: Printscreen/FrozetoDeath

 

Drugi vulkani koji su bili aktivni tokom ovog perioda su Sufrijer na Sent Vinsentu na Karibima i Majon na Filipinima. Uobičajeno je da globalna temperatura padne nakon masivne vulkanske erupcije, pošto manje sunčevog zračenja prodire u atmosferu do tla. 1816. to se nije dogodilo! Poljoprivreda je bila na kolenima, a cena hrane je desetostruko porasla. Mraz je uništio sve useve, a glad koja je usledila pokrenula je niz zločina, društvenih nemira i pobuna širom sveta.

Bilo je to 1816. godine kada su Marri Shelli, Džon Vilijam Polidori i njihovi prijatelji bili gosti lorda Bajrona na Ženevskom jezeru tokom leta. Meri se sećala da je to bilo „vlažno, nimalo blago leto, a stalna kiša nas je često danima držala u kući“. U takvoj atmosferi, jedne večeri su se kladili ko bi mogao da napiše najstrašniju bajku. Meri je napisala osnove priče koje će kasnije ugraditi u svoj roman Frankenštajn.

Procenjuje se da je glad dovela do smrti 200.000 ljudi samo u Evropi. Irska je bila među najteže pogođenim zemljama, a Kinezi su bili primorani da prestanu sa sadnjom pirinča i počnu da uzgajaju tada profitabilniji mak, šireći ono što će kasnije biti poznato kao tržište opijuma. U Velikoj Britaniji i Francuskoj izbili su nemiri, opljačkana su skladišta hrane.

Nasilje je bilo najjače u Švajcarskoj, koja je imala malo obradive zemlje, a vlada u toj zemlji proglasila je vanredno stanje zbog opšte gladi. U Mađarskoj je pao smeđi sneg, a u Italiji crveni. Sneg je zabeležen i na Tajvanu, koji inače ima tropsku klimu.
U Americi, mnogi istoričari smatraju da je „Godina bez leta“ glavni uzrok kretanja američkih kolonista ka zapadu. Stanovništvo je počelo da traži bogatiju zemlju i bolje uslove za useve.

Pored gladi, širila se i bolest. Dok je hladnoća paralisala severnu hemisferu, monsuni su opustošili južnu, a ubrzo je usledila jedna od najsmrtonosnijih epidemija tifusa u istoriji. Broj mrtvih je bio na desetine hiljada.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading