ZEMLJOTRES U TURSKOJ JEDAN OD NAJRAZORNIJIH U ISTORIJI Evo koji su najveći potresi koji su pogodili svet

Zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Tursku i Siriju je među najsnažnijima u istoriji Turske, i svakako je među onima koji su ostavili najteže posledice. Poslednji zemljotres slične magnitude (7,7 i 7,8 stepeni Rihterove skale) dogodio se na severozapadu Turske pre više od 80 godina u decembru 1939. godine i tada je poginulo 30.000 ljudi. 

Turska, žarište seizmičke aktivnosti, nalazi se na anadolskoj tektonskoj ploči i na nekoliko linija rascepa. Severnoanadolska linija, gde se spajaju anadolska i evroazijska ploča, proteže se od južnog dela Istanbula, pa sve do severoistočne Turske.

Zbog ovakvog geografskog položaja Turska je prethodnih decenija bila podložna mnogim snažnim zemljotresima a ovo su neki od njih.

Oktobar 2020. godine

Prema Američkom geološkom zavodu, zemljotres koji se dogodio 30. oktobra 2020. godine bio je jačine 7 stepeni Rihterove skale

Potres u blizini Samosa, grčkog ostrva u Egejskom moru u blizini turske obale, ubio je najmanje 24 osobe u Turskoj i izazvao više žrtava u Grčkoj.

Najveću štetu i razaranje pretrpeo je treći po veličini turski grad Izmir, u kome se nekoliko stambenih zgrada srušilo. Cunami manje veličine je zapljusnuo obale Egejskog mora napravivši dodatnu štetu.

Pogođen je region oko Elziga, grada istočne Turske. Takođe je izazvao potrese u Siriji, Gruziji i Jermeniji. 

AP Photo/Can Ozer

Oktobar 2011. godine

U zemljotresu jačine 7,2 stepena Rihterove skale u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje 138 ljudi, a povređeno je oko 350 ljudi.

Žarište zemljotresa bilo je u provinciji Van, nedaleko od granice sa Iranom, a snažno se osetio u obližnjim selima i nekim delovima severnog Iraka.

Mart 2010. godine 

Zemljotres jačine 6,1 stepena Rihterove skale pogodio je i istočnu Tursku. 

Jedno selo je u velikoj meri bilo uništeno, a četiri druga teško oštećena. Drugi zemljotres jačine 5,6 stepeni Rihterove skale je potom pogodio isto područje, i usledilo je na desetine naknadnih potresa.

Avgust 1999. godine 

U zemljotresu jačine 7,4 stepena Rihterove skale pogođen je grad Izmit na zapadu Turske. Potres je trajao je oko 37 sekundi. 

Prema navodima Američkog geološkog zavoda, bez krova nad glavom ostalo je pola miliona ljudi, a poginulo je najmanje 17.118 ljudi.

Zemljotresi su jedna od najrazornijih prirodnih katastrofa koje mogu potpuno promeniti izgled nekog područja, srušiti čitave gradove i odneti na hiljade ljudskih života. Ovo je lista najjačih zemljotresa koji su pogodili svet od kada se vrši merenje, kako navodi Američki geološki zavod.

1. Potres kod Valdivije ili Veliki čileanski potres, Čile 1960. godine (9,5 stepeni po Rihteru)  

Veliki čileanski zemljotres je najsnažniji zemljotres ikada zabeležen.

Ovaj potres prouzrokovao je i cunami a prvi na udaru bio je grad Valdivija. Procenjuje se da je poginulo i povređeno na hiljade ljudi i da je gotovo dva miliona stanovnika ostalo bez krova nad glavom. 

Potres je trajao deset minuta, zona loma zemljotresa je bila duga više od 1.000 kilometara.

Potres je ubrzo prouzrokovao cunami koji je pogodio čileansku obalu visine 25 metara. 

Cunami je i preko Tihog okeana i uništio Hilo, drugi po veličini grad na Havajima, gotovo 11.000 kilometara severozapadno od čileanske obale. 

Procenjena šteta koju je izazvao ovaj zemljotres je 550 miliona američkih dolara, kako navodi USGS (Geološki topografski institut SAD).

Tanjug/Hassan Ammar

2. Zaliv Princa Vilijama, Aljaska 27. mart 1964. godine (9,2 stepeni po Rihteru) 

Procenjuje se da je poginulo oko 129 ljudi. 

Najveću štetu je pretrpeo grad Enkoridž, 120 kilometara severozapadno od epicentra. Osetio se uglavnom na Aljasci, kao I u nekim mestima u Kanadi a cunami se osetio čak do Havaja. 

Trajao je otprilike 4.5 minuta i zabeležen je kao najsnažniji zemljotres u istoriji Sjedinjenih američkih država. Procenjuje se da je poginulo ukupno 139 ljudi.  

Zemljotres je bio toliko snažan da je registrovan u svim američkim državama, osim u državama Konektikat, Roud Ajlend i Delaver. Nakon ovog zemljotresa zabeleženi su značajni naučni pomaci kada je u pitanju minimiziranje njihovog uništavanja, prema USGS.

3. Sumatra, Indonezija 26. decembar 2004. godine (9,1 stepeni po Rihteru)

 

Zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Tursku i Siriju je među najsnažnijima u istoriji Turske, i svakako je među onima koji su ostavili najteže posledice. Poslednji zemljotres slične magnitude (7,7 i 7,8 stepeni Rihterove skale) dogodio se na severozapadu Turske pre više od 80 godina u decembru 1939. godine i tada je poginulo 30.000 ljudi. 

Turska, žarište seizmičke aktivnosti, nalazi se na anadolskoj tektonskoj ploči i na nekoliko linija rascepa. Severnoanadolska linija, gde se spajaju anadolska i evroazijska ploča, proteže se od južnog dela Istanbula, pa sve do severoistočne Turske.

Zbog ovakvog geografskog položaja Turska je prethodnih decenija bila podložna mnogim snažnim zemljotresima a ovo su neki od njih.

Januar 2020. godine

Zemljotres jačine 6,7 stepeni Rihterove skale potresao je istočnu Tursku, u kojem su poginule najmanje 22 osobe, a na stotine je bilo povređeno. 

Oktobar 2011. godine

U zemljotresu jačine 7,2 stepena Rihterove skale u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje 138 ljudi, a povređeno je oko 350 ljudi.

Žarište zemljotresa bilo je u provinciji Van, nedaleko od granice sa Iranom, a snažno se osetio u obližnjim selima i nekim delovima severnog Iraka.

 

Tanjug/Ap

 

Mart 2010. godine 

Zemljotres jačine 6,1 stepena Rihterove skale pogodio je i istočnu Tursku. 

Jedno selo je u velikoj meri bilo uništeno, a četiri druga teško oštećena. Drugi zemljotres jačine 5,6 stepeni Rihterove skale je potom pogodio isto područje, i usledilo je na desetine naknadnih potresa.

Avgust 1999. godine 

U zemljotresu jačine 7,4 stepena Rihterove skale pogođen je grad Izmit na zapadu Turske. Potres je trajao je oko 37 sekundi. 

Prema navodima Američkog geološkog zavoda, bez krova nad glavom ostalo je pola miliona ljudi, a poginulo je najmanje 17.118 ljudi.

Zemljotresi su jedna od najrazornijih prirodnih katastrofa koje mogu potpuno promeniti izgled nekog područja, srušiti čitave gradove i odneti na hiljade ljudskih života. Ovo je lista deset najjačih zemljotresa koji su pogodili svet od kada se vrši merenje, kako navodi Američki geološki zavod.

Zaliv Princa Vilijama, Aljaska 27. mart 1964. godine (9,2 stepeni po Rihteru) 

Procenjuje se da je poginulo oko 129 ljudi. 

Najveću štetu je pretrpeo grad Enkoridž, 120 kilometara severozapadno od epicentra. Osetio se uglavnom na Aljasci, kao I u nekim mestima u Kanadi a cunami se osetio čak do Havaja. 

Trajao je otprilike 4.5 minuta i zabeležen je kao najsnažniji zemljotres u istoriji Sjedinjenih američkih država. Procenjuje se da je poginulo ukupno 139 ljudi.  

Zemljotres je bio toliko snažan da je registrovan u svim američkim državama, osim u državama Konektikat, Roud Ajlend i Delaver. Nakon ovog zemljotresa zabeleženi su značajni naučni pomaci kada je u pitanju minimiziranje njihovog uništavanja, prema USGS.

 

Tanjug/Khalil Hamra

 

Sumatra, Indonezija 26. decembar 2004. godine (9,1 stepeni po Rihteru)

Ovo je jedna od najsmrtonosnijih zabeleženih prirodnih katastrofi zabeleženih u skorijoj istoriji. Ukupno je poginulo 227,898 ljudi, prema Američkom geološkom zavodu.

Raseljeno je preko milion stanovnika u 14 zemalja Južne Azije i Istočne Afrike.

Potres je trajao između 8,3 i 10 minuta. Epicentar je bio 250 kilometara jugoistočno od Band Aceha u Indoneziji, na dubini od 30 kilometara. 

Potres je izazvao i cunami u Indijskom okeanu, razorio je obalu i naneo ogromne štete od Indonezije do Somalije u Africi. 

Zemljotres u Tohoku, Japan 11. mart 2011. godine (9.0 stepeni po Rihteru)

Procenjuje se da je u ovom zemljotresu život izgubilo najmanje 15.550 ljudi, preko 5.000 je nestalo, a raseljeno 130.927, prema navodima Američkog geološkog zavoda. 

Zemljotres je pogodio severoistočni deo ostrva Honšu u Japanu. Epicentar je bio 130 kilometara od istočne obale Ošika poluostrva Tohoku regiona blizu Sendaja, na dubini od 32 kilometara.

Mnogi ljudi su morali zauvek da napuste svoje domove.

Šteta koju je cunami prouzrokovao na reaktorima u nuklearnim elektranama u Fukušimi izazvala je veliku svetsku nuklearnu krizu.  

Zemljotres na Kamačatki, Rusija 4. novembar 1952. godine (9,0 stepeni po Rihteru) 

Najteže pogođen je bio Severo-Kurilsk, koji gotovo izbrisan ovim potresom. Prema navodima vlasti poginulo je 2.336 ljudi. 

Epicentar zemljotresa bio je samo 20 kilometara od obale poluostrva Kamčatka. Snaga je bila tolika da je usledio cunami. Visina cunamija je bila 18 metara. 

Nakon prvog talasa uplašeni stanovnici su napustili svoje domove a nakon povlačenja vode, počeli su da se vraćaju. To je dovelo do toga da je oko 20 minuta nakon prvog talasa došao još jedan mnogo destruktivniji. Zbog ove greške usledilo je najviše smrti.

Zemljotres u Čileu, 27. februar 2010. godine (8,8 stepeni po Rihteru)

Prema Američkom geološkom zavodu ovo je bio najjači zemljotres 2010. godine

Epicentar zemljotresa je bio 91 kilometar od drugog po veličini grada Konsepsiona, 35 kilometara ispod nivoa mora.

Potres je trajao skoro jedan minut a ubrzo potom su usledili brojni, nešto slabiji potresi jačine između 6 do 7 stepeni Rihterove skale. 

Snabdevanje strujom, telekomunikacijama i vodom je poremećeno, a aerodromi u Konsepsionu i Santjagu su pretrpeli manju štetu. Život je izgubilo preko 500 ljudi a povređeno je bilo 12.000. 

Pričinjena je šteta od 30 milijardi dolara.

Obala Ekvadora, 31. januar 1906. godine (8,8 stepeni po Rihteru)  

Otkako su početkom 20. veka u seizmologiji počeli da se koriste precizni seizmografi, potres u blizini grada Esmeraldas bio je prvi snage preko osam stepeni Rihterove skale.

Zemljotres se dogodio uz granicu Naska ploče i Južnoameričke ploče.

Šteta od zemljotresa prodrla je čak 100 km u unutrašnjost. Potres se osetio čak do jezera Marakaibo u Venecueli.

Talasi cunamija visoki i do pet metra primećeni su u Tumaku, ali na sreću neki od talasa su se raspršili na priobalnim ostrvima pre nego što su stigli do grada, naveo je Američki geološki zavod.

Zemljotres na Aljasci 2. april 1965. godine (8,7 stepeni po Rihteru)  

Ovaj zemljotres je prouzrokovao cunami visine oko 10 metara na ostrvu Šemija. Cunami je registrovan i na Havajima, a proširio se i po Japanu.

Talas je izazvao poplavu na ostrvu Amičtka koje pripada Aljasci, šteta je iznosila oko 10.000 američkih dolara. Nije bilo prijavljenih smrti ni povreda. 

Uprkos jačini ovog zemljotresa on nije izazvao strašne posledice, uglavnom zbog udaljenosti Ratovog ostrva na kome je zabeležen. 

Sumatra, Indonezija 28. mart 2005. godine (8,6 stepeni po Rihteru)

Zemljotres koji se dogodio na obali Sumatre u Indoneziji bio je najveći zemljotres koji je zabeležen 2005. godine. 

Zabeleženo je najmanje1.000 smrtnih slučajeva i 300 povređenih. 

Epicentar zemljotresa bio je u Indijskom okeanu, blizu indonežanskog ostrva Sumatra i bio je približne jačine kao zemljotres koji je dogodio 26. decembra 2004. godine.

Asamsko-tibetanski zemljotres 15. avgust 1950. godine (8,6 stepeni po Rihteru) 

Prema navodima Američkog geološkog zavoda u ovom potresu je ukupno stradalo 1.526 ljudi.

Epicentar zemljotresa je bio Tibet. 

Prouzrokovao je velika klizišta koja su blokirala reke a kada su one konačno prodrle kroz pukotine, poplavljeno je bilo nekoliko sela i ubijeno preko hiljadu ljudi. 

U oblasti Medog, selo Jedong skliznulo je u reku Jarlung Zangbo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI