DRESURA OBAVEZNA Iako prvilačnog izgleda, sibirski haski važi za veoma tvrdoglavu pasminu izazovnu za uzgajanje

 

Lako je shvatiti zašto su mnogi oduševljeni izgledom sibirskog haskija, ali pazite, jer ovaj atletski građen i veoma inteligentan pas može da bude nezavisan i predstavlja izazov za vlasnike koji prvi put imaju psa za ljubimca, piše magazin Pas.

NAJBRŽI ZA VUČU SAONICA

Sibirski haski je rasa radnih pasa koju su u Sibiru odgajali Čukči, koji su ga cenili kao psa koji je vukao saonice, ali i pratioca. Došao je na Aljasku 1909. godine, a povod je bila trka sa psima. Godine 1925. rasa je stekla široku slavu spasavajući Nome na Aljasci tokom epidemije difterije. Timovi sibirskih haskija borili su se sa mećavom kako bi preneli serum koji spasava živote preko 1.085 kilometara do grada okovanog ledom.

Foto: Shutterstock

 

KARAKTER KAO TINEJDŽER

Sibirski haski je aktivan, nezavisan, nestašan i razigran. Prilično se dobro slaže s drugim psima i kućnim ljubimcima i otvoren je prema strancima. Zbog svoje prijateljske prirode oni nisu dobri psi čuvari. Rasa uživa u ljudima svih uzrasta, ali je previše nezavisna i jaka da bi bila dobar saputnik u šetnji deci ili starijim osobama. Ima tendenciju da bude jake volje i nije ga lako dresirati. Iako ne vole mnogo da laju, daleko su od tihog, emitujući široku lepezu „voo“ urlika. Treba napomenuti da su ove tvrdnje tradicionalne i široko prihvaćene generalizacije o rasi, a ponašanje pojedinih primeraka može se razlikovati.

GRACIOZNI I PRIVLAČNI

Graciozan pas s uspravnim ušima i gustom mekom dlakom, sibirski haski je visok od 51 do 61 cm u grebenu i težak je od 19 do 27 kg. Njegova boja dlake je obično siva, smeđa ili crno-bela i može imati oznake na glavi koje podsećaju na kapu, masku ili naočare. Rasa je poznata po svojoj inteligenciji i nežnom temperamentu. Njihove plave ili višebojne oči i upečatljive maske na licu samo doprinose privlačnosti ove rase.

Foto: Shutterstock

 

DUGOG VEKA

Iako sibirski haskiji uživaju dug životni vek, oko 12-14 godina, oni mogu imati niz zdravstvenih problema. Najčešće obolevaju od katarakte, stanje za koje se smatra da je nasledno. Brzina napredovanja varira, ali može početi kada štene sibirskog haskija ima samo 6-18 meseci. Katarakta utiče na vid, ali može da se operiše. Ako vaš haski doživi bilo kakav gubitak vida, postepen ili iznenadan, posetite veterinara što je pre moguće.

Osim katarakte, ova rasa može da oboli i od progresivne atrofije retine, nasledne degenerativne bolesti mrežnjače oka. Sumnja se da je vezana za pol kod haskija i češća je kod mužjaka. Najraniji klinički znak PRA je noćno slepilo, koje na kraju napreduje do gubitka dnevnog vida. Ne postoji poznati tretman.

Ne treba zanemariti i još jedno uobičajeno stanje kod sibirskog haskija, a to je displazija kuka. To se dešava kada se zglob kuka ne razvija pravilno, što dovodi do labavog zgloba koji može dovesti do artritisa. Uobičajeni simptomi displazije kuka uključuju: šepanje na jedan ili oba zadnja uda, poteškoće pri sedenju i stajanju. Hirurgija može lečiti displaziju kuka ako se prepozna dovoljno rano. Ali ako se displazija kuka degeneriše u artritis, lečenjem se uglavnom kontroliše bol.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI