KAKVO NAS VREME ČEKA U 2025.? Meteorolozi upozaravaju na pojavu dva opasna fenomena
Protekla godina će zasigurno biti najtoplija u istoriji, prema evropskim naučnicima, i prva u kojoj su prosečne globalne temperature premašile cilj Pariškog sporazuma od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog perioda.
Visoke temperature 2024. godine delimično su izazvane klimatskim uslovima poznatim kao El Niño („dečak“ na španskom), prema analizi podataka Svetske meteorološke organizacije, piše Euro News.
Godine 2025. mogao bi se pojaviti još jedan fenomen, poznat kao La Niña („devojčica“ na španskom), koji bi mogao malo sniziti globalne temperature, što znači da je malo verovatno da će temperaturni rekord iz 2024. godine biti oboren.
Ipak, 2025. će verovatno biti među tri najtoplije godine u istoriji, prema britanskoj agenciji za vremensku i klimatsku prognozu, Met Office-u. El Niño i La Niña su dva suprotna klimatska fenomena u Tihom okeanu koja utiču na vreme širom sveta.
Pasati u Pacifiku obično duvaju od istoka prema zapadu, gurajući tople površinske vode prema zapadnom Pacifiku. El Niño se javlja kada ovi vetrovi oslabe ili se preokrenu, čineći vode u istočnom Pacifiku – uz obalu Amerike – toplijima nego što je uobičajeno.
U periodima La Niñe pasati postaju jači, gurajući tople vode dalje na zapad prema obalama Australije i jugoistočne Azije. Tada se hladna voda podiže iz dubina okeana, smanjujući temperaturu površinskih voda, posebno u Americi.
Ovi fenomeni se javljaju u nepravilnim intervalima svake dve do sedam godina i obično traju od devet do 12 meseci.
I El Niño i La Niña mogu uticati na vremenske prilike širom sveta. Iako svaka epizoda ima svoje specifičnosti, La Niña je često povezana sa kišnijim uslovima u delovima sveta poput severne Australije, jugoistočne Afrike i severnog Brazila. Takođe, može povećati rizik od poplava u nekim regionima i izazvati intenzivniju sezonu uragana.
Šta naučnici predviđaju za 2025. godinu?
Svetska meteorološka organizacija (WMO) naglašava da su uslovi za stvaranje fenomena La Niña počeli da se razvijaju od novembra 2024. godine, i da bi mogli potrajati do februara 2025. godine, ali da bi njihov uticaj na snižavanje globalnih temperatura mogao biti „slab i kratkotrajan“.
„Od juna 2023. godine, svedoci smo produženog perioda izuzetno visokih globalnih temperatura kopna i mora. Čak i ako dođe do kratkotrajnog zahlađenja izazvanog La Niñom, to neće promeniti dugoročnu putanju rasta globalnih temperatura usled stakleničkih gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi“, izjavila je glavna sekretarka WMO-a Celeste Saulo.
Meteorologi navode da su prognoze za 2025. godinu izuzetno visoke, uprkos mogućnosti stvaranja uslova za La Niñu.
„Godine poput 2025., u kojima neće dominirati El Niño, trebalo bi da budu hladnije. Pre devet godina, kada je bio fenomen El Niño, ta godina je bila najtoplija ikada prema globalnom bilansiranju temperature. Ipak, u poređenju sa našom prognozom za 2025., 2016. sada izgleda izuzetno hladno“, rekao je profesor Adam Scaife, šef globalne prognoze za 2025. godinu iz UK Met Office-a.
Izgleda vrlo verovatno da će temperature iz 2024. godine po prvi put premašiti 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijska vremena, što je cilj postavljen Pariškim klimatskim sporazumom iz 2015. godine.
Neki naučnici takođe napominju da veza između klimatskih promena i fenomena El Niño i La Niña nije potpuno razjašnjena.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)