FASCINANTAN SLUČAJ: Čovekov nerođeni blizanac oteo mu je sina zahvaljujući genetskom kimerizmu!

Ovo je priča o neuspelom testu očinstva, genetskom himerizmu i čoveku čije je dete nesvesno dobio njegov nerođeni blizanac.

Posle niza tretmana plodnosti, anonimnom paru iz Vašingtona u junu 2014. rođen je dečak . Rođenje je delovalo relativno neupadljivo - sve dok rutinsko ispitivanje krvi nije ukazalo na neslaganje između krvnih grupa roditelja i bebe. Zbunjeni ovim početnim nalazima, od muškarca je zatraženo da uradi dodatne testove očinstva. Otkriveno je da nije otac bebe.

Otkrivena su neka naučna istraživanja koja nisu bila slučaj neverstva, niti greška u klinici za plodnost. Izuzetno je to što je muškarac nesvesno bio himera - pojedinac sastavljen od ćelija sa više od jednog skupa DNK - a detetovi očevi geni potiču iz DNK čovekovog nerođenog blizanca koji je izgubljen u ranoj trudnoći.

Slučaj iz Vašingtona postao je predmet studije. Istraživači objašnjavaju da je genetsko testiranje otkrilo da muškarac i dete dele samo 25 procenata svoje DNK - istu količinu koju deli ujak sa nećakinja ili nećakinja. Potpuno biološki roditelj, s druge strane, treba da deli 50 odsto svoje DNK sa detetom. To je bila tačka u kojoj su stvari počele da se postavljaju na svoje mesto, a istraživači su počeli da nagađaju da li se slučaj himerizma zbunio rezultatima.

Tetragametični himerizam je oblik urođenog himerizma. Ovo stanje se javlja kada dve odvojene jajne ćelije oplode dve sperme. Ove dve odvojene strukture nastavljaju da se „stapaju“ u fazi blastociste ili zigote, što rezultira razvojem jednog organizma sa izmešanim ćelijskim linijama i efektivno dva seta DNK u različitim delovima njihovog tela. Kimerizam je i ranije bio pronađen kod ljudi, ali se smatra da je izuzetno retka. 2009. godine, američka pevačica otkrila je da ima tetragametični himerizam nakon što je istražila retki rodni kanal koji se spuštao niz centar njenog tela. Procene se razlikuju, ali većina izvora sugeriše da je zabeleženo samo oko 100 slučajeva kod ljudi.

Ovaj slučaj u Vašingtonu, međutim, bio je još neobičniji jer su ćelije čovekovog nerođenog blizanca bile ugrađene u njegove reproduktivne ćelije, što je dalo spermatozoide dve različite ćelijske linije. Drugim rečima, neke od njegovih ćelija sperme bile su „njegove“, dok su druge sadržale genetski materijal njegovog nerođenog blizanca. Kada su sproveli test očinstva, koristili su očeve obrazne ćelije koje su prikazivale samo njegov skup gena, a ne dvojake gene koji se nalaze u ćelijama sperme, pa otuda neobičan rezultat.

Čovek je potom dobio drugog sina sa istom partnerkom. Ovog puta dete je rođeno sa njegovim ćelijama sperme, što su pokazali testovi očinstva koji su otkrili da su muškarac i drugo dete delili 50 odsto svoje DNK. To znači da dvoje dece tehnički nisu bili rođena braća ili polubraća, već su delili procenjenih 37,5 procenata svojih gena (rođena braća i sestre dele oko 50 procenata svoje DNK, polubraća i sestre oko 25 procenata).

Slična studija slučaja prijavljena je u časopisu Žurnal of Medicine još 2002. godine. Karen Keegan i njeni očigledni odrasli sinovi prošli su DNK testove pre transplantacije bubrega koja joj je bila potrebna, otkrivajući da ona nije njihova biološka majka. Na kraju je otkriveno da je Keegan imala tetragametički himerizam.

„Čak su i genetičari oduševljeni ovim“, rekao je Barri Starr, genetičar sa Univerziteta Stanford, koji je bio umešan u slučaj u Vašingtonu, za BuzzFeed Njuzu 2015. godine.

Starr sumnja da bi moglo biti mnogo više slučajeva himerizma, ali većina ostaje skrivena jer ne pokazuju nikakve spoljne fizičke znakove. Pojavom DNK testova, međutim, ovo bi se moglo uskoro promeniti.

„Himerizam zapravo nije bio nešto o čemu smo puno razmišljali sve dok DNK testiranje nije postalo punoletno“, dodao je. „Pronaći ćemo još.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI