NAUČNICI UBEĐENI Na ovoj planeti se verovatno kriju vanzemaljci

Istraživači veruju da bi mogli da postoje potencijalni oblici života koji proizvode amonijak u oblacima Venere koji su “vrlo drugačiji od svega što smo do sada videli”.

Bezbojni gas, jedinjenje azota i vodonika, mogao bi da ukazuje na hemijske reakcije koje bi planetu – udaljenu 47,34 miliona kilometara od Zemlje – učinile pogodnijom za život.

Na našoj planeti, amonijak je uobičajeni “otpad” vodenih organizama. Njegovo prisustvo u gornjoj atmosferi Venere zbunjuje astronome još od 1970-ih.

Sama Venera je toliko vruća da je nezamislivo da postoje životni oblici, a ako postoji život u oblacima, to su verovatno mikrobi poput zemaljskih bakterija - iako bi imali znatno drugačiji hemijski sastav od onog na našoj planeti, ili čak na susednim planetama poput Marsa.

To je zato što je verovatnije da bi život na Marsu bio sličan onom na Zemlji, pa naučnici imaju bolju ideju o tome šta mogu da očekuju. Venera je, nasuprot tome, veoma različita od bilo koje druge planete u Sunčevom sistemu.

U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Kardifu, MIT i Univerziteta Kembridž modelirali su skup hemijskih procesa kako bi pokazali da bi – ako je amonijak zaista prisutan – pokrenuo niz hemijskih reakcija koje bi neutralisale okolne kapljice sumporne kiseline.

Ako bi se to desilo, smanjila bi se kiselost oblaka sa -11 na nulu; na pH skali ovo je i dalje neverovatno kiselo, ali bi bilo na nivou koji bi život mogao da toleriše. Na Zemlji postoje oblici života koji proizvode amonijak da neutrališu određene probleme u svom izazovnom okruženju, piše britanski Independent.

Naučnici predlažu da je najverovatnije objašnjenje za poreklo amonijaka biološko, a ne prirodne sile kao što su munje ili vulkanske erupcije.

Neki hemijski sastavi u oblacima bili su neobjašnjivi decenijama: prisustvo kiseonika; ne-sferične čestice; i neočekivani nivoi vodene pare i sumpor-dioksida.

Smatralo se da bi se to moglo objasniti prašinom - možda su minerali pometeni sa površine Venere stigli do oblaka i došli u kontakt sa sumpornom kiselinom. Problem je, međutim, što bi količina prašine neophodna za ovako nešto morala da bude ogromna.

Međutim, ako bi zapravo život proizvodio amonijak, hemijska reakcija bi prirodno proizvela kiseonik. Amonijak bi se zatim rastvorio u kiselini, pretvarajući se iz tečnog oblika u “nešto nalik soli”.

Iako je verovatnoća da postoji život na Veneri jako mala, 2023. će biti pokrenuta misija Venus Life Finder za proučavanje čestica oblaka, ali će za otkrivanje potencijalnog vanzemaljskog života biti potrebno vreme.

Slanje hardvera na Veneru je izazovno i skupo, sa konačnim ciljem da se uzme uzorak koji bi potencijalno mogao da sadrži život i da se vrati na Zemlju radi preciznijeg istraživanja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI