OBLAST 51 Najmisterioznija vojna baza na planeti i dalje je omiljena tema zaljubljenika u NLO

Američka vazduhoplovna baza „Nelis“, koja se zvanično zove „Poligon za testiranje i trening“, širom sveta poznata je kao tajanstvena Oblast 51, čije je postojanje američka Vlada priznala tek 2013. godine, čak 58 godina nakon što je izgrađena. O tom sablasnom mestu snimljeno je desetine manje ili više uspešnih filmova, a i danas predstavlja nepresušan izvor inspiracije za sve moguće teorije zavere.

Inicijalno, ovaj kompleks je sagradila CIA 1955. godine za projekat „Akvaton“,  odnosno za razvoj strateškog izviđačkog aviona U2. u aprilu 1955. godine. Ovo mesto je izabrano jer je dobro sakriveno od očiju javnosti, što je bilo jako važno.

Nova baza je morala da bude daleko od naseljenih gradova, vojnih i civilnih aerodroma kako bi se sprečilo viđanje tajnih projekata. Na tom mestu su morali da budu dobri vremenski uslovi, da ima potreban smeštaj, dobar dotok goriva i pistu dugačku 2500 metara. Lokacija u pustinji u Nevadi je bila jedina koja se uklapala u bezbednosne zahteve, i dobila je novo ime, Oblast 51, da bi se uklopila u već numerisane oblasti u okviru zone za testiranje nuklearnog naoružanja. Za manje od tri meseca baza se sastojala od jedne asfaltirane piste, tri hangara, kontrolnog tornja, smeštaja za osoblje, malog bioskopa i terena za odbojku.

Jedna od mnogih teorija povezanih sa tim vojnim postrojenjem jeste da su upravo tu prevezeni ostaci vanzemaljske letelice koja se navodno srušila 1947. godine u Rozvelu u Novom Meksiku, a delovi NLO-a su prebačeni u Oblast 51 kako bi vojska napravila vanzemljasku letelicu. Oblast 51 je prvi put pomenuta u vezi sa vanzemaljcima 1989. godine posle intervjua koji je dao navodno zaposleni u tom vojnom kompleksu. Robert Lazar je govorio za TV stanicu u Las Vegasu i tvrdio da Oblast 51 čuva i izučava vanzemaljske letelice i da je njegov posao bio da tu tehnologiju primeni u vojne svrhe. Lazar nije jedini : u dokumentarnom filmu „Zemlja snova“ pojavljuje se anonimni stariji čovek, koji tvrdi da je tokom 50-ih godina prošlog veka bio inženjer u Oblasti 51 i da je radio na prototipu „Letećeg diska“, baziranom na srušenoj vanzemaljskoj letilici koji bi se koristio za obuku vojnih pilota. Takođe, izvesni Den Buriš u jednom intervjuu tvrdi da je 2005. godine radio na kloniranju vanzemaljskih virusa i da je sarađivao sa vanzemaljskim bićem po imenju Džej-Rod (J-Roddh“). Fanatični zaljubljenici u NLO tvrde da vojska tu krije preživele vanzemaljce, ali i da u Oblast 51 periodično iz svemira dolaze i „oficiri za vezu“. Američka CIA je zvanično priznala postojanje Oblasti 51 tek 2013. godine.

Javnost nikada nije uspela da poseti Oblast 51 koja je konstantno pod stražom. Najbliže što su posetioci mogli da stignu jeste ograda sa znakovima da je prilaz zabranjen i koja se nalazi 20 kilometara od baze. Vazdušni prostor iznad oblasti, površine 37 puta 40 kilometara i poznat pod kodnim nazivom „R 4808“ je zatvoren ukoliko nemate posebnu dozvolu da letetite iznad. Neodobreni prelet za sobom povlači vojni sud i dugu robiju. Svuda oko baze postavljeni su infracrveni senzori za otkrivanje pokreta. U Oblasti 51 nema signala mobilne telefonije ni TV signala, komunikacija se odvija usmeno ili satelitskim zaštićenim telefonima, a radio talasi stižu samo uveče. Neki tvrde da se ispod baze nalaze ogromne prostorije i laboratorije, veće i od nadzemnog dela. „Šta se tamo radi, to znaju Bog i Vojska SAD“, pisao je svojevremeno „Njusvik“.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI