Pokrivaju čak jednu trećinu kopna na Zemlji: Zašto postoje pustinje?

Dele se na dve vrste: dobro poznate suve pustinje, kao što je Sahara, i hladne pustinje, u koje spadaju ceo Antarktik i oblasti na obodima Severnog i Južnog pola. …

Suve pustinje, koje pokrivaju oko 18% kopna na Zemlji, jesu najtoplija mesta na planeti. Na primer, najviša temperatura ikada izmerena na Zemlji zabeležena je u libijskoj pustinji Al Aziziji jednog pakleno vrelog dana 1922. godine, kad je termometar pokazivao 58 stepeni C.

U suvim pustinjama pada malo kiše, obično manje od 25 cm godišnje. Kišni oblaci mogu da se skupe, mogu da padnu čak i kišne kapi, ali obično ispare pre nego što stignu do tla. Ponekad između pravih oluja proteknu meseci, pa čak i godine, a onda može doći do neobično silovitih oluja. Suve vododerine začas se prepune vodom koja juri, često razarajući pustinjska sela i njihove vrtove.

Začudo, u najvrelijim pustinjama, noći mogu biti veoma hladne. Pošto pokrivača od oblaka gotovo da nema, toplota nakupljena u pesku i zemlji zrači se direktno u svemir, a temperatura može brzo da se spusti sa 52 stepeni C na -4 stepeni C.

Većina pustinja počinje na zapadnim obalama svojih kontinenata, a zatim se pružaju prema unutrašnjosti. Ova peščana prostranstva obično se nalaze između 20. i 30. stepena geografske širine, sa obe strane ekvatora. Vrele pustinje se nalaze uglavnom u tom pojasu zbog načina na koji se vazduh kreće oko Zemlje.

U pustinjskim oblastima u priobalju, vetrovi najčešće ne duvaju prema kopnu, i ne donose oblake i kišu. U pustinjskim oblastima udaljenim od obale, vetrovi su se već toliko udaljili od velikih izvora vode, kao što su okeani i jezera, da je u njima preostalo malo vodene pare koja bi se kondenzovala u oblake i kišu.

U hladnim pustinjama sasvim je druga priča. U ovim pustinjama, koje zauzimaju 16% kopna na Zemlji, ima mnogo vode, ali ona je zarobljena ispod površine, u kristalima leda. Niske temperature na Severnom i Južnom polu i u njihovoj okolini odgovorne su za velika prostranstva prekrivena zakržljalim rastinjem i ledenim pločama. Grenland, najveće ostrvo na svetu, jedna je od najvećih oblasti sa ledenim pustinjama.

Mnoge druge planete i sateliti u Sunčevom sistemu u potpunosti su prekriveni pustinjama. Ceo Mars je ogromna hladna pustinja od crvenog peska koji se sve vreme kreće, sa duboko usečenim dolinama i visokim stenovitim planinama.

Voda je na Marsu zarobljena u sloju večitog leda, ispod površinskog sloja zemljišta. S druge strane, Venera je pustinjski pakao posut stenjem, gde dnevne temperature mogu da skoče do 480 stepeni C.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI