AJFELOVA KULA Kada je izgrađena, mnogi Francuzi su smatrali da je ta stvar mnogo ružna i da je treba srušiti

Toranj je građen od 1887. do 1889. godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu 1889. Kula je inaugurisana 31. marta 1889, a svečano je otvorena 6. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18.038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2,5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kešlen. Za vreme izgradnje, zahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće.

Ajfelova kula je visoka 324 metra, a metalna struktura je teška 7.300 tona. Toranj je 40 godina bio najviša građevina na svetu. Do vrha ima 1.665 stepenica. Od 2022. godine Ajfelova kula je zvanično visoka 330 metara.

Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na celu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja menja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova, vrh tornja može da odstupi od vertikale do osam centimetara u stranu od sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci.

Prvi planovi za izgradnju datiraju iz 1884. godine. Radovi su izvođeni od 1887. do 1889. godine, a kula se gradila kao ulazna kapija na Svetsku izložbu 1889. godine kao simbol proslave 100. godišnjice od francuske revolucije. Ajfel je prvobitno računao sa svojim planovima na gradnju kule za špansku Barselonu 1888, kada je tamo bila svetska izložba. Skupština grada je ovaj plan odbila jer je bio jako skup i u pogledu Barselone neprikladan iz arhitektonskih razloga. Nakon što je Ajfel bio odbijen u Španiji, predao je svoj projekat Parizu gde je izložba bila posle godinu dana. Za parisku izložbu je bilo mnogo predloga. Bila je tu kao predlog giljotina kao spomenik poginulima u revoluciji, zatim stub velike visine na čijem vrhu bi se nalazilo svetlo i koje bi osvetljavalo ceo grad, zatim je tu bila gigantska fontana iz koje bi prskala voda široko i daleko. Na kraju je pobedio projekat Gistava Ajfela.

Na ovom projektu je radilo 50 inženjera da bi razradilo 5300 tehničkih crteža. Svih 18.038 gvozdenih nosača je bilo detaljno nacrtano. Čelična konstrukcija je teška 7.300 tona, ali ukupna težina je 10.000 tona. Svi gvozdeni nosači spojeni su sa dva i po miliona zakivaka. Kao zaštita je upotrebljeno 60 tona boje.

Radovi su otpočeli 28. januara 1887. godine i bili su završeni malo pre otvaranja izložbe u martu 1889. godine. Planirano je da izgradnja traje 14 meseci, ali je na kraju rok bio udvostručen i trajao je 26 meseci i cena se popela na 1,5 miliona franaka više od planirane. Na kuli je radilo 150 radnika u fabrici u Levaile-Pereu na kraju Pariza i 150- 300 radnika na licu mesta. Na mestu je bilo montirano oko 1.000.000 zakivaka a 1.500.000 je bilo upotrebljeno za spajanje konstrukcija u fabrici. Najpre su građeni temelji zahvaljujući kojima pritisak na zemlju iznosi 4,5 kilograma po kvadratnom centimetru, što odgovara vrednosti težine jednog čoveka koji sedi na stolici. Montaža metalnih delova je počela u julu 1887. godine, a vršena je pomoću dizalice koja je podizala elemente do visine od 30 metara. Dana 7. decembra je bila gotova prva platforma na 57. metru visine, dok je druga platforma podignuta na sličan način na visini 115 metara i bila završena u septembru 1888. Radnici nisu hteli da rade dugo koliko se od njih očekivalo i zahtevali su veće plate jer je rad bio rizičan i štrajkovali su, pa im je Gistav Ajfel povećao plate. Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek-dela arhitekture u svetu.

Nakon nemačke okupacije Pariza 1940. godine, Francuzi su odsekli kablove lifta. Kula je bila zatvorena za javnost tokom okupacije, i liftovi nisu bili popravljeni do 1946. Godine 1940. nemački vojnici su morali su da se popnu na toranj da podignu zastavu sa svastikom, ali je zastava bila toliko velika, da ju je vetar odneo nekoliko sati kasnije, i bila je zamenjena manjom zastavom. Kad su se saveznici približavali Parizu u avgustu 1944, Hitler je naredio generalu Ditrihu fon Holticu, vojnom guverneru u Parizu, da sravni kulu sa zemljom, zajedno sa ostatkom grada. Fon Holtic je odbio naređenje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI