DOLAZI ZAHTEVNA GENERACIJA "Z" Mladi u startu traže velike plate i specijalne uslove, na najmanji stres reaguju otkazom

Prema rezultatima aktuelnih istraživanja, takozvana generacija Z, rođenih između 1995. i oko 2000. godine, koja sada tek ulazi na tržište rada, ima potpuno drugačija očekivanja od svog posla, uz veoma visoke zahteve, pišu nemački mediji. 

Evidentno je da mladi već na prvom poslu zahtevaju odlične uslove i platu koja je veća od početničke. Zbog toga je mnogim poslodavcima čudno da neko bez dana radnog staža neće da radi za malo para prvih nekoliko meseci, dok ne steknu potrebnu praksu.

Shutterstock/ASDF_MEDIA

Ovo nije slučaj samo u Srbiji. Jedna hamburška agencija za zapošljavanje više neće ni da angažuje mlade pripravnike, navodeći kao razlog za takvu odluku da "zahtevna generacija Z mnogo više ceni dokolicu nego posao".  U Srbiji poslodavci nisu tako radikalni, ali su saglasni da se mladi pripravnici mnogo drugačije odnose prema tržištu rada i poslodavcima koji su ih primili u svoje poslovne odaje.

Da mladi ljudi imaju ograničenu sposobnost koncentracije, izdržljivosti i sposobnosti uspostavljanja kontakta smatra i jedan nemački stručnjak koji uzrok slabosti generacije rođene na prelazu milenijuma vidi u preteranoj zaštiti roditelja, te poručuje da roditelji decu pretvaraju u slabe ljude.

Hamburške agencije za zapošljavanje u poslednje vreme se suočavaju sa različitim poslodavcima koji više ne žele da rade sa generacijom Z, i hamburška start-ap kompanija "Nerdinstrusties” se uzdržava od zapošljavanja postmilenijalaca, dok jedan hamburški frizer više neće da uzima pripravnike zbog, kako kaže, nedostatka poštovanja i strasti.

Roditelji su krivi

Sociolozi kažu da su roditelji krivi za nedostatak posvećenosti mladih radnika, i idu toliko daleko da generaciju Z kvalifikuju kao “generaciju nesposobnu za život“, kao "decu koja nikada ne nailaze na prepreke, pa stoga ni ne uče da rade samostalno i izdržavaju sukobe i tenzije, a sve te stvari su zapravo deo zdravog razvoja".

Aktuelne studije pokazuju da je veća verovatnoća da će generacija Z biti nezaposlena nego nesrećna na poslu. Čak 56 posto njih je u jednoj anketi reklo da bi prestalo da radi ako bi posao uticao na njihov privatni život.

Praksa pokazuje da neki mladi na razgovor za posao donose listu želja. Jedan je, na primer, hteo da bude slobodan utorkom i četvrtkom jer planira da ide na jogu od 17 časova. Radne navike generacije Z poslodavac iz Hamburga opisuje rečima: “Doći ću na posao, ali ako bude previše stresno, radije bih otišao“, i dodaje da je među mladima poslednjih godina porasla orijentacija na slobodno vreme.

Alo

Osim toga, mladi radnici zahtevaju jasno razdvajanje posla i slobodnog vremena. Skoro polovina ispitanika ne bi prihvatila posao u kompaniji koja ne odgovara njihovim društvenim i ekološkim stavovima, a za 53 posto postmilenijalaca faktor "slobodnog vremena" je u središtu njihovih zahteva pri zapošljavanju. Međutim, veća preduzeća imaju i veću mogućnost za ispunjavanje želja, ali male kompanije moraju da zadovoljite kupce i rade i tokom vikenda.

- Bejbi bumeri su živeli za posao, a nova generacija želi samo da radi dovoljno da bi živela dobro. Od pripravnika niko ne traži da obavlja iste radne obaveze kao obični radnici“, objašnjava šef hamburške kompanije i dodaje: “Ali ako morate da idete na jogu posle šest sati, mi vam nismo od pomoći, jer to ne ide“.

U ovakvoj situaciji se postavlja pitanje koliko će dugo kompanije imati negativan odnos prema željama novozaposlenih. Ipak, jasno je da novih „bejbi bumera”, koji žive od posla, više sigurno neće biti, jer generacija Z samo želi da radi onoliko koliko je potrebno da bi dobro zaradila, prenosi Fenix Magazin.

U Srbiji poslodavci u različitim industrijskim granama kažu da su im preko potrebni mladi i entuzijastični ljudi, ali da se, nažalost, neretko susreću sa onima koji brzo odustaju i često menjaju poslove.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za TVK1 da početnici nemaju ni malo straha da li će pronaći sledeći posao i odbijaju odgovornost, ali i te kako žele brz napredak i visoku platu.

- Ne možemo da generalizujemo, ali je činjenica da je u Srbiji do pre desetak godina važila potpuni drugačija deviza u odnosu prema poslu, nego danas. Pripravnici često nisu realni u svojim očekivanjima. Pre par godina mladi su želeli da uče i bili su zahvalni kada im se pruži šansa da rade. Danas, čim završe školovanje očekuju odlične uslove i brzo menjaju firme. Kao razlog raskida ugovora često navode izneverena očekivanja i da pozicija koju su dobili nije ono što su želeli.

Kod generacijom Z primetno je da žele brz napredak i visoka mesečna primanja, kao i da imaju problem sa hijerarhijom kompanije i mentorima. Takođe, teško im je da preuzmu odgovornost i ne pristaju na prekovremeni rad. Često su nezadovoljni i pauzom od pola sata, jer navode da im je to malo vremena da se odmore tokom radnog dana, a žale se i na malo dana godišnjeg odmora - kaže Jevtović.

S druge strane Marko Vučetić, saradnik za odnose sa javnošću na sajtu Poslovi infostud kaže da su mladi prepoznali deficit na tržištu rada i da to znaju da iskoriste.

- Našoj zemlji su potrebne nove generacije koje se razumeju u nove tehnologije i znaju šta žele. Istraživanja pokazuju da mladi nakon završenih studija očekuju da svoj prvi posao pronađu za tri do šest meseci, a u IT sektoru već nakon mesec dana.  Kada je reč o primanjima, većini mladih nije prihvatljiva plata ispod 700 evra, a oni koji se bave profitabilnijim zanimanjima, pogotovu u IT sektoru, svesni trenutne situacije imaju znatno viša očekivanja, pa mladi u ovom sektoru od poslodavaca očekuju početne plate između 800 i 1.000 evra. Njihova očekivanja se uklapaju sa realnim stanjem što dovodi do zaključka da oni prate šta se dešava na tržištu rada, svesvi su svojih kvaliteta i umeju da prepoznaju priliku - kaže Vučetić. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI