RIMSKI PANTEON Hram svih bogova

Skoro dve hiljade godina nakon što je izgrađena, Panteonova kupola je i dalje najveća svetska nearmirana betonska kupola. Visina do okulusa i prečnik unutrašnjeg kruga su isti, 43 m.

Na hramu se nalazi natpis sa prethodno sagrađenog hrama, a koji je sagradio Marko Vipsanije Agripa 27−25. p. n. e. Drugi natpis na hramu, ispod prvog, beleži restauracijski rad obavljen na Panteonu po naredbi cara Septimija Severa i njegovog sina Karakale 202. g. Hram je izuzetno dobro očuvan i predstavlja jedno od najbolje očuvanih građevina te starosti.

Savršeno očuvani Panteon je preživeo nekoliko pljački, izmena i restauracija, a za to je delomično zaslužan vizantijski car Foka koji je ovu zgradu dao na dar papi Bonifaciju IV 608. godine. On ju je preobrazio u crkvu s nazivom Sveta Marija od mučenika. Danas se hram koristi kao hrišćanska crkva.

Panteon je naziv koji nam je preneo istoričar Kasije Dion. On je objasnio da taj naziv doslovno znači posvećen „svim bogovima“ ili kako je on takođe naslućivao, potiče od sličnosti sagrađenog svoda s nebeskim svodom.

Raniji hram je bio pravougaoni, gledao je na jug i bio je sagrađen od travertina. Prvi ga je restaurirao ga je Domicijan nakon požara 80. g. Hadrijanova rekonstrukcija 125. godine radikalno je transformirala raniju zgradu: ulaz u hram je okrenut za 180 stepeni, prema severu, a rotonda je sagrađena u praznom prostoru koji je ležao ispred prvog hrama.

Sadašnja verzija, prepoznatljiva po svom ugrađenom kolonadnom tremu koji gleda na trg i visokom, izolovanom i vidljivom valjku iznad kojeg se diže kupola, potpuno je drugačija od Panteona iz Hadrijanovog doba. Okruglo telo je nekada bilo okruženo drugim zgradama, a ispred impozantnog ulaza nalazio se dugi trg s tremovima na tri strane. Slavna rotonda nije bila vidljiva spolja budući da je bila sakrivena arkadama. Zgrada je bila jednodelna, velika i kružna prostorija prečnika oko 85 metara.

Da bi se rasteretila težina, zid rotonde (visok 21,7 a debeo 6,2 metra) sagrađen je pomoću posebnih arhitektonskih tehnika i od sve lakših materijala kako se diže u visinu, sve dok ne dođe do malog, vulkanskog kamenja oko svoda.  Raspored masivnih lukova podupire strukturu, pojačanu radijalnim potpornim stubovima. Oni raspoređuju težinu na osam masivnih, ali delimično šupljih lukova koji unutra izgledaju kao osam velikih niša (eksedre i ulaz) u zidnoj konstrukciji. Polukružne ili pravougaone eksedre, izmenjuju se sa osam kioska na stubovima, od kojih svaki sadrži tri niše i stoji iza dva izbrazdana, monolitna plava ili stara korintska stuba.

Spoljni red stubova na tremu sačinjen je od osam monolita sivog granita, postavljenih na bazu od belog mramora, a na vrhu su korintski kapiteli. Stubovi u unutrašnjem redu su izrezani od ružičastog granita i čine tri prolaza: središnji prolaz koji vodi do vrata Panteona širi je od dva lateralna gde su velike niše nekada sadržale kipove Avgusta i Agripe. Ovaj veliki trem je povezan s rotondom pomoću masivnog ciglenog „avant-korpsa” prošaranog mramorom. Bronzana vrata su drvena, ali su bila intenzivno restaurirana: možda nisu ni izvorna.

Većina poda je izvorna; napravljena je od višebojnog mramora i kamena raspoređenog u dijagonalne redove kvadrata i krugova upisanih unutar kvadrata. Savršeno polukružna kupola napravljena je od jednog dela prečnika 43,5 metara: to je najveća kupola ikad izgrađena upotrebom zidne konstrukcije. Unutrašnje lice kupole podeljeno je na pet redova šiljaka, koncentrični kesoni koji završavaju u glatkom prstenu. Okulus ima prečnka od 8,9 m. Spoljno lice kupole je ukrašeno pomoću sedam prstenastih stubova, ali samo najviši deo je vidljiv. Proporcije ove zgrade su uzorne: cilindar i kupola imaju isti prečnik, što je u skladu s Arhimedovom teorijom simetrije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI