SUTRA JE SRĐEVDAN, KRSNA SLAVA Veruje se da će na taj dan biti izlečeni svi koji pate od ovih bolesti

Srpska pravoslavna crkva 20. oktobra obeležava praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu koji je u narodu poznatriji kao Srđevdan.

Srđevdan je jedna od manjih slava na prostorima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, delova Hrvatske. Slava se obeležava 20. oktobra, odnosno 7. po julijanskom kalendaru, sa obaveznim paljenjem slavske sveće i pravljanjem slavskog kolača.

Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako sreda ili petak nisu dani slave. Svaka kuća koja slavi Srđevdan morala bi da ima ikonu Sv. Sergija i Vakha.

Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Veruje se da na taj dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.  Stari je običaj da se na taj dan za ukrašavanje koriste palmine grančice. Na drugim prostorima Bliskog istoka, usled vekovne dominacije islama, njihov kult je zamro kako je nestajalo hrišćanskog stanovništva, pa je većina nekadašnjih crkava pretvorena u džamije. Prevlast druge religije nije izbrisala prastare narodne običaje, pa Sv. Sergija pustinjski nomadi i danas smatraju svojim zaštitnikom.

U našem narodu se veruje da će biti izliječeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju

Predanje kazuje da Sveti Srđa, na svoj dan, obilazi sve opančare, obućare i sa njima proslavlja, odnosno praznuje. Srpski narod smatra da je ovaj dan prava prirodna granica između jeseni i zime.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI