ISPOD ARKTIKA VREBA ČUDOVIŠTE Nalazi se samo dva metra ispod površine i kreće se

Ispod zaleđene arktičke površine leži čudovište od metana koje preti da ispliva na površinu, ali naučnici još uvek ne znaju kolika je pretnja niti gde će prvo udariti.

Ono što je jasno jeste da se trajno smrznuto tlo arktičkog permafrosta topi, preteći da oslobodi ogromne količine izuzetno moćnog fosilnog goriva iz svog ledenog zatvora. Ako se to dogodi, to bi ozbiljno pogoršalo klimatsku krizu, ali većina dosadašnjih istraživanja samo je zagrebala površinu koliko metana leži ispod permafrosta.

Novi pokušaj sistematske analize distribucije dubokog metana u norveškom arhipelagu Svalbard otkrio je zastrašujuću novu istinu. Ispitujući podatke iz osam istražnih bušotina izbušenih fosilnim gorivima u lokalnom permafrostu, istraživači u Norveškoj su otkrili da polovina njih sadrži značajne akumulacije gasa metana, prenosi Science Alert.

Nalazi se dva metra ispod površine Ovo otkriće sugeriše da duboki metan, koji se nalazi dva metra ispod površine, ispod zaleđenog dela tla, nije teško pronaći na arhipelagu i da se lako može pomeriti na površinu kada se „otključa“.

Ovo verovatno važi i za druge delove Arktika koji imaju sličnu geološku istoriju. „Sve bušotine koje su naišle na akumulacije gasa su to učinile slučajno – nasuprot tome, bušotine za istraživanje ugljovodonika koje ciljaju akumulacije u tipičnijim okruženjima imale su stopu uspeha znatno ispod 50 procenata“, objašnjava geolog i glavni autor Thomas Birchall iz Univerzitetskog centra na Svalbard.

„Primer iz prve ruke dolazi iz bušotine koja je nedavno izbušena u blizini aerodroma Longjerbijen. Bušači su čuli zvuk klokoćenja iz bunara, pa smo odlučili da pogledamo, opremljen osnovnim alarmima dizajniranim da detektuju eksplozivne nivoe metana – koji je skočio odmah kada smo ih držali iznad bunara."

Trenutno je blokiran Uprkos više od 50 godina bušenja fosilnih goriva, ovo je prvo istraživanje koje sistematski analizira koliko metana leži na dnu permafrosta Svalbarda. Trenutno ne postoji jasna procena koja može da predvidi koliko se metana trenutno oslobađa iz arktičkog permafrosta. Jednostavno, ima previše nepoznanica.

Aktuelna istraživanja na Svalbardu zasnivaju se na podacima sa ukupno 18 bušotina ugljovodonika, oko 500 bušotina na ugalj i 10 naučnih bušotina. Rezultati ankete ističu neke ključne oblasti zabrinutosti. Dok permafrost u dolinama Svalbarda deluje kao efikasna 'kriogena zaptivka', sprečavajući duboko usađenog metana da iscuri u atmosferu, područja na velikim visinama formiraju mnogo slabije barijere, otkrili su Birčal i njegove kolege.

To je verovatno zato što se permafrost u dolinama formira preko podzemnih voda, stvarajući debeo i nepropusni led koji može brzo da zaraste odozdo. Tamo su istraživači uspeli da otkriju povećanje pritiska kako se gas akumulirao u bušotinama.

Sve bi se moglo promeniti S druge strane, područja na velikim nadmorskim visinama imaju manje vode za pumpanje, što dovodi do tanjeg i neujednačenijeg leda na smrznutoj površini permafrosta.

Kada fosilna goriva buše u ovu vrstu pejzaža, obično pronađu manje ugljovodoničkog gasa jer je već migrirao ili u drugu oblast permafrosta kroz geološke karakteristike ili u atmosferu, sumnjaju istraživači.

Još uvek je potrebno mnogo rada da bi se pravilno razumelo kako arktički permafrost zadržava gasove, ali autori trenutne studije zaključuju da su „sistemi podzemnih fluida na Svalbardu u stanju neravnoteže i da je široko rasprostranjena ekspanzija ugljovodonika verovatno u toku“. Za sada, Birčel sumnja da je ispuštanje gasa metana ispod permafrosta malo, ali kako se glečeri nastavljaju povlačiti i permafrost se topi, to bi se moglo prome

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI