OSTALO IH SAMO 1000 Naučnici otkrili kako su ljudi preživeli masovno izumiranje pre 900.000 godina

Pre skoro milion godina, ljudi su skoro izumrli. Prema rezultatima genomske studije objavljene prošle godine, preci modernog čovečanstva svedeni su na reproduktivnu populaciju od jedva 1.300 jedinki u razornoj uskoj cevi koja nas je dovela na samu ivicu izumiranja.

Sada je novo istraživanje otkrilo da se masovna migracija ljudi iz Afrike dogodila istovremeno. To je otkriće koje potvrđuje prethodno datiranje opadanja populacije i sugeriše da su ova dva događaja povezana zajedničkim faktorom; događaj poznat kao srednja tranzicija pleistocena, tokom kojeg je klima na Zemlji prošla kroz period velikih previranja, izbrisavši mnoge vrste. Teško je rekonstruisati kretanje ranih ljudi u Evropu i Aziju iz Afrike.

Foto: Shutterstock

Najbolji dokaz koji imamo sastoji se od oskudnog zapisa kostiju i uglavnom kamenih artefakata, čije je datiranje izazovno. Međutim, dokazi sugerišu da to nije bio jedan događaj, već višestruki talasi ranih hominida i ljudskih predaka koji su spakovali svoje stvari i krenuli na dugo putovanje u nova okruženja. Dve nedavne studije povezale su migraciju ljudi sa uskim grlima stanovništva, na osnovu različitih vrsta analiza.

Pažljivo proučavanje ljudskog genoma otkrilo je da je usko grlo populacije izazvalo gubitak genetske raznolikosti pre oko 900.000 godina. Druga studija, objavljena nekoliko nedelja kasnije, bavila se ranim arheološkim nalazištima u Evroaziji i datirala usku cev na 1,1 milion godina.

Kako su došli do zaključka

Ova neslaganja otežavaju identifikaciju klimatskog događaja koji je mogao da izazove, ili barem doprinese, privremenom opadanju broja, pa su geolozi Đovani Mutoni sa Univerziteta u Milanu i Denis Kent sa Univerziteta Kolumbija krenuli u napore da suze vremenska linija uske cevi.

Prvo, istraživači su ponovo procenili zapise o ranim naseljima hominida širom Evroazije i pronašli grupu lokacija pouzdano datirana pre 900.000 godina. U poređenju sa tim, datiranje starijih lokaliteta korišćenih kao dokaz za usku cev bilo je nejasnije i stoga diskutabilno.

Foto: Shutterstock

Oni su svoje nalaze uporedili sa zapisima o morskim sedimentima, koji čuvaju dokaze o klimatskim promenama u obliku izotopa kiseonika. Odnosi kiseonika zarobljenog u slojevima sedimenta pokazuju da li je klima bila toplija ili hladnija u vreme taloženja minerala.

Genomski podaci i hominidna lokacija zajedno sugerišu da su uska cev i migracija bili istovremeno. Tokom tranzicije srednjeg pleistocena, globalni nivoi mora su pali, a Afrika i Azija su se isušile, sa velikim područjima aridnosti.

Foto: Shutterstock

Hominidi koji su živeli u Africi suočili su se sa užasnim uslovima koji su im oduzimali hranu i vodu. Na sreću, kako je nivo mora pao, kopneni putevi ka Evroaziji su postali dostupni i oni su mogli da pobegnu ka njima, prema modelu istraživača.

Brza migracija

To ne znači, naglašavaju pažljivo, da se hominidi nisu selili ranije. Činjenica da je populacijsko usko grlo kod pretka savremenog Homo sapiensa i migracija istog povezana je sa posledicom klimatske krize koja se dogodila pre otprilike 900.000 godina.

Foto: Shutterstock

„Predlažemo da je povećana aridnost tokom morske izotopske faze 22, koja je izazvala širenje savane i suvih zona širom kontinentalne Afrike, gurnula ranu ljudsku populaciju u Afriku da se prilagodi ili migrira kako bi izbegla izumiranje“, pišu u svom radu.

Foto: Shutterstock

„Brza migracija kao odgovor na ozbiljan klimatski pokretač i istovremene rute za bekstvo je ono što može objasniti migraciju iz Afrike pre 0,9 miliona godina i doprineti savremenim genomskim dokazima u modernim afričkim populacijama uskih cevi.
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI