Ispod ledom prekrivenog Grenlanda kriju se velika prirodna bogatstva. Ali koliko su ona zaista dostupna i kakvu ulogu u tome imaju klimatske promene?

Privlačnost najvećeg ostrva na svetu odavno nije sporna. Tokom proteklog milenijuma, Grenland je fascinirao brojne posetioce – od Erika Crvenog, koji je pre više od hiljadu godina osnovao prvo evropsko naselje, do saveznika iz Drugog svetskog rata.

A kako globalna klima postaje sve toplija, interesovanje za Grenland ponovo raste, naročito nakon što je ostrvo privuklo pažnju bivšeg američkog predsednika Donald Trump.

Detaljna istraživanja sprovođena tokom više od jednog veka otkrila su dokaze o značajnim mineralnim resursima na Grenlandu – uključujući retke zemne metale i ključne minerale neophodne za tehnologije zelene energije. Postoje i pretpostavke o velikim rezervama fosilnih goriva.

Međutim, uprkos velikom uzbuđenju oko „blaga“ Grenlanda, proces pronalaženja, eksploatacije i transporta minerala i fosilnih goriva predstavlja složen, multinacionalni i višedecenijski izazov, prenosi BBC.

Na većini mapa Grenland izgleda ogromno, gotovo veličine Afrike. Razlog za to leži u Merkatorovoj projekciji, koja preuveličava područja bliža polovima. U stvarnosti, Grenland zauzima oko dva miliona kvadratnih kilometara – približno koliko i Demokratska Republika Kongo.

Geologija širom sveta čuva zapise ogromnih vremenskih razdoblja: vulkanske erupcije, sporo hlađenje magme, sudari kontinenata i otvaranje okeana. Kao drevna kopnena masa, Grenland sadrži izuzetno bogatu dokumentaciju o geološkoj istoriji Zemlje.

„Istorija Grenlanda seže unazad koliko i istorija gotovo svega na planeti“, objašnjava Ketrin Gudinof, glavna geološkinja Britanskog geološkog instituta.

Prema njenim rečima, Grenland je nekada bio deo velikog kontinenta koji je obuhvatao delove današnje severne Evrope i Severne Amerike. Pre oko 500 miliona godina nalazio se unutar superkontinenta smeštenog između ova dva područja.

Pre oko 60 do 65 miliona godina taj superkontinent je počeo da se razdvaja, što je na kraju dovelo do formiranja Severnog Atlantskog okeana. Grenland se odvojio od Evrope, pomerio ka zapadu i čak prešao preko islandske „vruće tačke“, oblasti gde magma izbija iz dubine Zemljine kore, doprinoseći nastanku Islanda.

Danas Grenland obuhvata sve – od prekambrijskih stena do relativno mladih glacijalnih sedimenata, koji potencijalno mogu sadržati vredne resurse. Naučnici procenjuju da ostrvo ima i značajne rezerve nafte i prirodnog gasa.

Još od 1970-ih, naftne i gasne kompanije pokušavaju da pronađu drevne rezervoare duž grenlandske obale, ali bez većih uspeha. Ipak, geologija kontinentalnog šelfa pokazuje sličnosti s drugim arktičkim područjima bogatim fosilnim gorivima.

Grenland se često opisuje kao čokoladno jaje – tvrda spoljašnjost krije unutrašnjost ispunjenu belim „punjenjem“. Veći deo ostrva prekriven je masivnom ledenom pločom koja se polako pomera ka obalama kroz izlazne glečere. Samo oko 20 odsto teritorije je bez leda i sastoji se od planina, fjordova i manjih naselja.

„Istraživanje Grenlanda, naročito severoistočnog dela, bilo je veoma aktuelno još pre 120 ili 130 godina“, kaže Tomas Find Kokfelt, viši istraživač u Geološkom institutu Danske i Grenlanda. Tada su otkriveni brojni minerali, a otvoreni su i prvi rudnici.

Godine 1850. u jugozapadnom Grenlandu otkriven je kriolit, mineral poznat kao „led koji se nikada ne topi“ zbog visoke tačke topljenja. Tokom Drugog svetskog rata, kriolit iz rudnika u Ivitutu bio je ključan za proizvodnju aluminijuma za savezničke avione.

Ozbiljno geološko mapiranje započelo je posle Drugog svetskog rata. Nakon dve decenije istraživanja obale, postalo je jasno da je reč o izuzetno zahtevnom zadatku.

„Ako podelite sve delove Grenlanda bez leda, mogli biste da napravite oko 200 karata u razmeri 1:100.000“, ističe Kokfelt.

S obzirom na tempo rada, geolozi su procenili da bi im trebalo oko 200 godina da završe posao, pa su se okrenuli grubljem pristupu i osnovne karte završili početkom 2000-ih. Od tada se karte stalno usavršavaju, a započeta su i istraživanja ispod same ledene ploče.

Kritični minerali danas su od ključnog značaja za svetsku ekonomiju i energetsku tranziciju. Procene pokazuju da bi potražnja za tim resursima mogla da se učetvorostruči do 2040. godine zbog razvoja električnih vozila, vetroturbina i solarnih panela.

Iako se mnogi od ovih minerala trenutno eksploatišu u Kini i Africi, razmatraju se i nove lokacije. Kako ističe An Merild sa Univerziteta u Olborgu, „kada se nalazišta drugde iscrpe, Arktik postaje sve zanimljiviji“.

Ipak, postojanje minerala ne znači nužno i ekonomsku isplativost. Istraživanje je dugotrajan i rizičan proces – od stotinu projekata, samo jedan postane aktivan rudnik. Čak i tada, prosečno je potrebno oko deset godina da se pređe od otkrića do proizvodnje.

Grenland se suočava i s ozbiljnim infrastrukturnim ograničenjima. Van gradova nema puteva ni železnice, a putovanje je moguće uglavnom brodom ili avionom, što dodatno otežava rudarske operacije.

Poseban problem predstavlja prerada retkih zemnih metala, koji su često vezani za radioaktivne elemente poput uranijuma. Zbog toga je Grenland 2021. godine usvojio zakon koji ograničava dozvoljeni sadržaj uranijuma, čime su zaustavljeni pojedini projekti.

Iskustva iz prošlosti dodatno podgrevaju zabrinutost. Tri stara rudnika ostavila su ozbiljne ekološke posledice, naročito u morskom ekosistemu. Otpadne stene, koje su se nekada smatrale bezopasnim, pokazale su visoke koncentracije teških metala, prisutne i decenijama kasnije.

Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju. Arktik se zagreva gotovo četiri puta brže od ostatka planete, a grenlandska ledena ploča trenutno gubi oko 30 miliona tona leda na sat. Iako topljenje otkriva više stena, ono samo po sebi ne ubrzava istraživanja, jer je proces veoma spor.

Istovremeno, smanjenje morskog leda otvara nove pomorske puteve, olakšavajući transport minerala neophodnih za zelene tehnologije – što predstavlja paradoks u borbi protiv klimatskih promena.

Merildova naglašava da Grenlanđani nisu protiv rudarstva, ali žele da budu uključeni u proces. Zemlja je u državnom vlasništvu, što privatne rudnike čini kulturnom izuzetnošću.

„Ljudi vide rudarenje kao priliku, ali žele da budu deo planiranja, razvoja i vlasništva“, kaže ona.

Da li će Grenland postati novi „Divlji zapad“? Premijerka Danske Mette Frederiksen poručuje da odluka pripada narodu Grenlanda. Jedno je sigurno – međunarodno interesovanje za ovo ostrvo neće tako brzo splasnuti, zaključuje BBC.