Arhitektonski dragulj Beograda

Izgradnja parlamenta je trajala veoma dugo, skoro 30 godina. Kamen temeljac je 27. avgusta 1907. godine položio kralj Srbije Petar I Karađorđević, ali je gradnja prekinuta izbijanjem Prvog svetskog rata. Nastavak radova nije otpočeo odmah nakon završetka rata, pa je zgrada dovršena tek 1936. godine, a prvo zasedanje Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije u ovoj zgradi je održano 21. oktobra 1936. godine. Zgradu parlamenta je projektovao arhitekta Jovan Ilkić, koji je preminuo 1917. godine, ne dočekavši završetak izgradnje.

Odlukom Skupštine grada Beograda iz 1984. godine Dom narodne skupštine je proglašen za spomenik kulture.

Istorija

Prostor na kome se danas nalazi Dom Narodne skupštine u vreme početka izgradnje, 1907. godine je bio zarastao u korov i ševar, a u prvoj polovini 19. veka ovde se nalazila jedna od najlepših turskih džamija u Beogradu. Ona je bila sazidana od tesanog kamena, ali je njena gradnja bila napuštena i dugo je stajala tako nedovršena pa je prozvana Batal džamija. Njen naziv potiče od turske reči batal što znači — porušena, zapuštena. Pored džamije je prolazio Carigradski drum, koji se pružao današnjom trasom Bulevara kralja Aleksandra. Na poljani u blizini džamije, a na mestu današnjeg Doma narodne skupštine, 1830. godine je održana Velika narodna skupština Srbije na kojoj je pročitan hatišerif turskog sultana Mahmuda II o pravima Srba i sultanov berat kojim se knezu Milošu Obrenoviću potvrđuje pravo naslednog kneza. Nakon odlaska Turaka iz Srbije, 1867. godine, Batal džamija je bila srušena, ali je čitav kraj još dugo vremena nosio naziv po njoj.

Stara zgrada Narodne skupštine, nalazila se na mestu današnjeg bioskopa „Odeon“, na uglu ulica Kraljice Natalije i Kneza Miloša. Ovo je bila skromna građevina i sticanjem državne samostalnosti, a potom i proglašenjem Kraljevine Srbije, 1882. godine, izgled ove zgrade je postao nedostojan parlamenta suverene države. Tada se javila potreba za izgradnjom nove zgrade Skupštine pa je za njenu lokaciju odabran prostor marvene pijace kod nekadašnje Batal džamije. Tih godina, ovaj prostor se nalazio na samoj granici izgrađenog dela beogradske varoši.

Godine 1892. Ministarstvo građevina Kraljevine Srbije je izradu projekta nove Skupštine poverilo arhitekti Konstantinu Jovanoviću, koji je pre toga projektovao zgradu Narodne banke, kao i druge javne građevine. Zbog političkih previranja, kao i materijalnih razloga, gradnja objekta je bila odložena za nekoliko godina. Pošto je donošenjem novog Ustava iz 1901. godine Narodna skupština postala dvodomni parlament bio je potreban novi izgled zdanja, koje je pod jednim krovom trebalo da objedini Narodnu skupštinu, Senat i Državni savet, kao i zajedničke prostorije, kabinete i odgovarajući broj kancelarija. Zbog toga je iste godine Ministarstvo građevina raspisalo novi konkurs za projekat „Doma narodnog predstavništva”. Na ovom konkursu pobedio je beogradski arhitekta Jovan Ilkić, čiji se projekat u velikoj meri oslanjao na Jovanovićeve nacrte iz 1892. godine.

Izgradnja

Izvođenje radova povereno je beogradskom preduzimaču Vasi Tešiću. Gradnja je tekla veoma sporo, pa je do 1910. godine izgrađen samo suteren zgrade. Burni istorijski događaji, uticali su na to da do završetka Prvog svetskog rata, 1918. godine zdanje bude izgrađeno samo do nivoa prvog sprata. Nakon završetka rata i formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlučeno je da radovi budu obnovljeni. Zbog smrti arhitekte Ilkića, rukovođenje radovima, koji su se ticali ne samo izmena već i restauracije izgubljenih nacrta, povereno je njegovom sinu arhitekti Pavlu Ilkiću. Prema obnovljenim projektima, izgradnja je nastavljena 1920. godine. Najpre su morali da se obnove završeni delovi, koji su propali, jer nisu bili zaštićeni u toku četiri ratne godine. Bilo je potrebno proširiti svečanu dvoranu i dvoranu za sednice, jer je KSHS imala više poslanika od Srbije. U novembru 1923. je javljeno da je nova skupština pod krovom, tj. da je podignuto malo kube nad velikim srednjim kubetom, na kome je istaknuta državna zastava.

Poslednja faza gradnje Skupštine usledila je nakon smrti kralja Aleksandra, 1934. godine, od proleća 1935. Izvođač radova tada je postalo Arhitektonsko odeljenje Ministarstva građevine, a glavni projektant ovog Odeljenja bio je ruski arhitekta Nikola Krasnov. Za manje od dve godine izgradnja je bila privedena kraju i Palata Narodne skupštine je svečano osvećena 18. oktobra 1936. godine u prisustvu kralja Petra II Karađorđevića.

Arhitektura

 Skupštinsko zdanje je osmišljeno i izvedeno kao monumentalni, reprezentativni objekat, uz strogo poštovanje akademskih principa. Strogo poštovanje akademskih principa za vreme projektovanja objekta, predstavljalo je najprikladnije rešenje palate takvog tipa, programa i namene. Središnjim rizalitom objekta dominira portik sa trougaonim timpanonom, oslonjenim na velike stubove, koje nadvisuje kupola s lanternom. Izgledi zdanja su rešavani sa rustičnom obradom suterena ripanjskim zelenim kamenom, oblikom prozora i pilastera koji se protežu kroz dve središnje etaže i završavaju krovnim vencem sa balustradom – ukazujući na neorenesansne i neobarokne uzore koji su korišćeni za rešenja izgleda palate ovakve vrste. Celokupna heraldička dekoracija predviđena izvornim projektom, kao i skulpturalna plastika nije izvedena. Jedini realizovani plastični ukras predstavljaju medaljoni sa predstavom Atene i likovima Perikla, Demostena i Cicerona na bočnim rizalitima, rad vajara Đorđa Jovanovića.

Uz monumentalni stepenišni prilaz, 1939. godine postavljena je skulpturalna grupa „Igrali se konji vrani“, rad vajara Tome Rosandića.

Program unutrašnjeg uređenja skupštinske zgrade podrazumevao je posebno opremanje prostora, Velike i Male sale, dvorane za sednice i kabineta zvaničnika. Svečanom utisku centralnog vestibila nadvišenog kupolom, pored polihromno obrađenih zidova sa stubovima, pilasterima, nišama i lođama, doprinosi i posebno dekorativno obrađeni mermerni pod. Heraldičkim simbolima i skulpturama vladara ovom prostoru dat je i snažan simbolički karakter. Veliki hol, odnosno „sala za razgovore“, predstavlja centralni skupštinski prostor, koji je ukrašena bogatom štuko dekoracijom i nameštajem u duborezu. Velika skupštinska sala, smeštena u desnom krilu zgrade, projektovana je prvobitno za 200, a potom, nakon izmena projekta, za 400 osoba.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI