NOVČANICA SA TITOVIM LIKOM IMALA JE NEVEROVATNU GREŠKU Skoro niko nije primetio!

Imena država su se menjala tokom vremena, ali dinar je zadržao svoj kultni status. Ipak, prestao je da bude "jugoslovenski" kada je Srbija zamenila jugoslovenski dinar srpskim dinarom, dok je Crna Gora prešla na evro, i to godinama nakon raspada bivše Jugoslavije.

Početkom osamdesetih godina doneta je odluka o zameni postojeće serije novčanica novom modernijom.

U ovoj novoj seriji svaka novčanica trebalo je da predstavlja jednu od jugoslovenskih republika, prikazujući jednu istorijsku ličnost s te teritorije na prednjoj strani, dok bi motiv s iste teritorije bio prikazan na poleđini.

Najmanja novčanica od 10 dinara predstavljala bi najmanju republiku, Crnu Goru, dok bi najveća postojeća novčanica od 1.000 dinara predstavljala najveću republiku, Srbiju.

Takođe, uvedena je i nova novčanica od 5.000 dinara koja bi predstavljala Jugoslaviju. Prvo je trebalo da najveća novčanica bude puštena u opticaj, a zatim bi se postepeno zamenjivale novčanice manjih apoenima.

Godine 1985. izdata je nova serija novčanica, počevši s novčanicom od 5.000 dinara na kojoj se nalazio lik preminulog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Ova novčanica izazvala je veliku buru u javnosti zbog greške koja je prvobitno prošla neprimećena. Naime, godina Titovog rođenja i smrti bila je netačno upisana.

Foto: Shutterstock

 

Umesto 1892-1980, na novčanici je pisalo 1892-1930, što bi značilo da je Tito umro 50 godina ranije.

Iako je greška na novčanici kasnije promenjena, one s greškom nisu bile povučene iz opticaja.

Generalni direktor tadašnjeg Zavoda za izradu novčanica izjavio je da je od 14 miliona štampanih novčanica, samo 4 posto sadržalo tu grešku.

Međunarodni propisi nalažu da država povuče čitavu seriju novčanica iz opticaja ako više od jednog promila novčanica sadrži vidljivu grešku, ali to u ovom slučaju nije učinjeno.

Osim navedene greške, postojale su i druge nepravilnosti kod ove novčanice. Nije bilo službenog datuma kada je novčanica puštena u opticaj, a izgled i opis novčanice bili su potpuno različiti od najavljenih u službenom listu SFRJ, JANI.

Druga novčanica koja je trebalo da bude puštena u opticaj u apoenima od 1.000 dinara, predstavljala bi SR Srbiju i na prednjoj strani bi imala portret Vuka Stefanovića Karadžića.

Foto: Shutterstock

Iako su matrice bile gotove, ova novčanica nikada nije puštena u opticaj zbog potrebe za novčanicama većih apoenima usled hiperinflacije.

Nakon raspada SFR Jugoslavije, dinar je zamenjen različitim valutama u republikama bivše Jugoslavije:

• Slovenija je prešla na slovenački tolar 1991. godine, a zatim na evro 2007. godine.
• Hrvatska je uvela hrvatski dinar 1991. godine, a krajinski dinar se koristio u delovima pod kontrolom Srpske Krajine. Godine 1994. uvedena je hrvatska kuna.
• Makedonija je prešla na makedonski denar 1992. godine.
• Bosna i Hercegovina je uvela bosanskohercegovački dinar 1992. godine, dok je u delovima pod kontrolom Republike Srpske korišćen dinar Republike Srpske. Godine 1998. uvedena je konvertibilna marka.
• Crna Gora je zamenila dinar nemačkom markom 1999. godine, a potom evrom 2002. godine.
• Kosovo je zamenilo dinar nemačkom markom 1999. godine, a potom evrom 2002. godine.

Srbija je zamenila jugoslovenski dinar srpskim dinarom 2003. godine.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI