Najlepši metro na svetu

Moskovski metro ukupno ima 460,5 kilometara pruge, 14 linija i 263 stanice. Prosečnim radnim danom u metrou se preveze 8-9 miliona putnika. Linije imaju tri oblika identifikacije, prema boji, broju i imenu. Obaveštenja u vozovima linije navode po imenu dok se u uobičajenom govoru nazivaju po boji (osim pojedinih linija koje se razlikuju samo po nijansi). Većina linija prolazi zračno kroz centar grada osim Koljcevaje (Kružne), koja ima oblik prstena dužine 20 kilometara koji povezuje sve ostale linije. Na kružnoj liniji putnici mogu da razaznaju pravac prema glasu spikera - muški u pravcu kazaljke na satu, a ženski u obrnutom. Na zračnim linijama muški glas najavljuje stanice ka centru a ženski ka stanicama izvan centra. Sistem je skoro u potpunosti izgrađen pod zemljom, mada pojedine linije prelaze reku preko mosta. Izuzetak je linija Filjovska, koja ima sedam nadzemnih stanica.

Moskovski metro radi od 5.35 ujutro do 1.04 noću (vreme varira od stanice do stanice). Za vreme špica vozovi idu u intervalima od oko 90 sekundi na većini linija. Tokom dana intervali su 2-3,5 minuta, a noću 6-10 minuta. Zbog tako frekventnog saobraćanja ne postoji zvaničan red vožnje.

Karte važe za određeni broj korišćenja, a jednom poništene važe sve do izlaska iz metro stanice, nezavisno od vremena i dužine putovanja, kao i broja presedanja. Mogu se nabaviti mesečne i godišnje karte.

Istorija

Prva linija otvorena je 15. 5. 1935. prema planovima Lazara Kaganoviča, između Sokoljnika i Parka kulture, sa granom prema Smoljenskoj, koja je dostigla Kijevsku 1937. godine, prelazeći reku Moskvu preko mosta. Konstrukcija prvih stanica je bila bazirana na drugim podzemnim sistemima, sa retkim konstruktivnim inovacijama. Kijevska stanica je bila prva koja je ponela nacionalne motive.

Dodatne dve linije izgrađene su do početka Drugog svetskog rata. Godine 1938. Arbatska linija je produžena do Kurske stanice (danas je to Arbatsko-Pakrovska - tamnoplava linija). Godine 1938. Gorkovsko-Zamoskvoreckaja linija je otvorena između Sokola i Teatraljne. Dizajn stanica je pratio popularni art-deko stil, ali kroz socijalističke vizije. Takođe, došlo je do tehničkih unapređenja – počelo se sa gradnjom na dubokim nivoima. Stanica Majakovska je izgrađena u ovo vreme.

Četvrta faza izgradnje odložena je zbog početka Drugog svetskog rata. Dve deonice su postale operativne - Tetraljnaja-Avtozavodskaja (3 stanice) i Kurskaja -Izmajlovski park (4 stanice). Ipak, izgrađena je linija koja je prelazila reku Moskvu, ovaj put tunelom, a socijalističke motive na stanicama su zamenili ratni motivi.

Nakon rata počinje izgradnja četvrte faze koja je uključivala Kružnu liniju i duboku deonicu Arbatsko-Parkovske linije od Trga Revolucije do Kijevske i površinsku deonicu do Prvomajske rane 1950. Vrhunac dizajna i dekoracije su evidentni na ovim stanicama.

Unutrašnjost

Tokom kasnih pedesetih arhitektonska ekstravagancija novih metro stanica značajno opada i dekoracije na nekim stanicama su primetno pojednostavljene u odnosu na originalne planove. To je rađeno po naređenjima Nikite Hruščova, koji je favorizovao svedene dekorativne motive. Razvijen je tipski plan, koji je ubrzo postao poznat pod nazivom „Sorokonožka“. Primenjen je na sve nove stanice, tako da izgledaju gotovo identično, a razlikuju se jedino po boji mermera i keramičkih pločica. Tek sredinom sedamdesetih godina prošlog veka ekstravagancija se povratila i originalnost je ponovo postala popularna.

Ono što svakako može zadiviti posetioce moskovskog metroa jeste besprekorna čistoća popločanih podova, jer Moskovljani ne bacaju smeće. Na mestima kontrole upotrebe metroa gotovo u potpunosti su zaposlene žene, a po starom ruskom običaju, one čiji je radni vek završen, te im ova skraćena radna obaveza predstavlja dodatni prihod uz zasluženu penziju. Švercovanja nema, to ne priliči Moskovljanima a i nije preporučljivo jer metroom vladaju stroga pravila i sankcije koje sprovodi Metropolitenska policija.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI