TRAGIČNA SMRT KRALJICE NILA Udala se mlаđeg brаtа, ljubavnik je napustio a njena grobnica još uvek nije pronađena

Kleopatra je vladala Egiptom od 51. pre nove ere do 30. pre nove ere, kada je sebi oduzela život nakon poraza od svog rimskog rivala Oktavijana.

Prečesto prikazivana kao opasna zavodnica ili tragična heroina, ona je u stvari bila neverovatno inteligentan vođa koji je briljirao u politici, diplomatiji, komunikaciji i izgradnji strateških veza sa Julijem Cezarom i Markom Antonijem, između ostalih.

Udala se za brata

Nakon što je umro Kleopatrin otac, došla je na vlast ona, ali u to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da vladaju bez suvladara, tako da se ona udala za sog mlađeg brata  Ptolomeja XIII.

U proleće 48. godine pre nove ere, Ptolemej rešio da postane jedini vladar i prognao Kleopatru iz Egipta, ali se ona vratila pred kapije Aleksandrije sa plaćeničkom vojskom spremna da se bori za presto.

Julije Cezar zato je došao u Aleksandriju da pokuša da stabilizuje vlast i spreči eskalaciju sukoba. Svesna da bi on mogao da joj osigura tron, Kleopatra je rešila da se ušunja u palatu i nagovori ga da joj pruži podršku. Prema legendi, njen sluga Apolodoros umotao ju je u tepih (ili, prema nekim izvorima vreću za prljavu posteljinu) i zatim je doneo do rimskog diplomate. 

Njena rešenost oduševila je Cezara i on joj je pomogao da zauzme presto, a tokom kratkog građanskog rata koji je zbog toga izbio, Ptolemej se udavio u Nilu, što je Kleopatri trebalo da osigura mirnu vladavinu.

Kleopatra i Marko Antonije

 Istorija je bila oštra prema sećanju na Marka Antonija. Ali bez obzira na nedostatke, Marko Antonije je bio briljantno talentovan za mnogo stvari.

Antonije je bio vojnik. Kao mladić otišao je u Grčku da se obučava u besedništvu i vojnoj službi. Služeći prokonzulu Gabiniju 57. godine pre nove ere, borio se u Siriji. Kao komandant konjice, zaslužio je pohvale za svoje neustrašive vojne podvige. Cezar je toliko cenio mladića da je odlučio da sponzoriše Antonijevu političku karijeru.

Foto: Shutterstock

 

Iako je praktično bio Cezarov agent Marko Antonije je vremenom svojim nastupima stekao političku slavu i postao je važna ličnost u svetu rimske politike. Naravno, to je izazvalo strah senatora koji su počeli da se pribojavaju njegovih javnih nastupa i uspeli su da izdejstvuju odluku po kojoj je Marko Antonije prognan iz Rima. Progonstvo Marka Antonija iz Rima dalo je Cezaru ključni argument za otpočinjanje građanskog rata.

Egipat je bio moćno vazalno kraljevstvo i bio je od suštinskog značaja za Markovu konsolidaciju moći na Istoku. Zauzvrat, Antonije je ponudio egipatskoj kraljici moćnog pokrovitelja i zaštitnika. Kleopatra, žena za koju se kaže da poseduje podjednako harizme koliko i lepotu, angažovala je Antonija smelom duhovitošću i nepoštovanjem. Iako je politika upravljala njihovim savezom, nema razloga za sumnju da su Antonije i Kleopatra zaista bili jedna od najvećih ljubavnih afera u istoriji.

Antonije i Kleopatra su učvrstili svoju vezu, a kraljica mu je rodila dvoje dece 41. godine pre nove ere i treće dete 36.godine pre nove ere. Ovo je ponovo ispunilo jedan aspekt Cezarovog nasleđa, jer je i on dobio sina — Cezariona 47. godine pre nove ere — od zadivljujuće egipatske kraljice. Iako se nazirao rat sa Partijom, Marko Antonije je 40. godine pre nove ere bio primoran da se vrati u Italiju kada su izbile unutrašnje borbe: njegova tadašnja supruga Fulvija i njegov brat Lucije Antonije izazvali su Oktavijana na oružani sukob. Samo je Antonijeva lična intervencija sprečila rat i on je bio primoran da se oženi Oktavijanovom sestrom Oktavijom.

To njega nije zanimalo pošto mu je politički cilj bio da ju pokaže kаo u svom trijumfu kao što je bio rimski običaj s vladarima osvojenih država.

Kleopаtrа sebi nije moglа dozvoliti tаkvo poniženje i nаredilа je dа joj se donese kobrа u odаje. Ubilа se ugrizom zmije i osigurаlа sebi besmrtnost (po egipаtskom verovаnju).

Teorija o zmijskom ujedu

 Prema najčešće ponavljanoj teoriji o Kleopatrinoj smrti, umrla je od ujeda zmije otrovnice - koji je nanela ili egipatska naočarka (mali poskok), ili egipatska kobra. Za nju bi to bilo posebno poetično samoubistvo: naočarka je Egipćanima bila simbol kraljeva, dok je kobra bila povezana sa Kleopatrinom omiljenom boginjom Izis.

Prema modernim egiptolozima, postoji nekoliko spornih stvari u vezi sa ovom teorijom. Kao prvo, kobre su obično dugačke najmanje jedan i po metar, a mogu da narastu i dva i po metara. To znači da bi kobra bila prevelika da bi se prokrijumčarila u Kleopatrin mauzolej u korpi smokava, kako priča kazuje. Pored toga, nisu svi ugrizi zmija smrtonosni, a oni koji jesu - ubijaju polako i mučno. Zbog toga je teško poverovati da je zmija uspela da ubije Kleopatru i njene dve sluškinje u tako kratkom roku, koliko je trebalo Oktavijanu da primi poruku i pošalji svoje stražare.

Ako je Kleopatra otrovala sebe, verovatnije je da je popila smrtonosnu biljnu kremu ili se namazala otrovnom mašću, kao što je sugerisao drevni istoričar Strabo. Bilo što od ovoga ubilo bi nju i njene sluškinje brže i efikasnije od ujeda zmije.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI