ČEKA NAS HLADNA I SNEŽNA ZIMA Kako neobične promene u polarnom VRTLOGU mogu uticati na Srbiju

Meteorološki sajt Severe Weather Europe (SWE) nedavno je izneo zanimljive informacije o neobičnim promenama u polarnom vrtlogu koje bi mogle uticati na zimu u Srbiji. Prema njihovim analizama, zima u Balkanu, uključujući Srbiju, mogla bi biti blaga. Ipak, neki naši meteorolozi imaju drugačija predviđanja, pa tako jedan od njih smatra da će ovog zimskog perioda biti mnogo snega i da će zima biti hladnija nego što je bila u poslednjih deset godina.

Stratosfersko zagrevanje iznad Južnog pola poremetilo je polarni vrtlog, što može dovesti do značajnih promena na površini. Uticaj ovog zagrevanja mogao bi se odraziti na zimu 2024/2025. godine na severnoj hemisferi, kako piše SWE.

Foto: Shutterstock

Na južnoj hemisferi stratosferska zagrevanja nisu česta i zabeležena su samo nekoliko puta u prethodnim decenijama. Ipak, takva zagrevanja imaju dalekosežan uticaj, iako se događaju na suprotnoj strani sveta.

Glavni uzrok ovog događaja je polarni vrtlog, koji funkcioniše kao veliki ciklon i povezan je sa svim nivoima atmosfere, ali može se manifestovati različito na različitim visinama.

Zagrevanje je počelo sredinom jula, kada je vrlo jak talas zagrevanja pritisnuo jezgro južnog polarnog vrtloga, šireći se duboko u polarni krug. Polarni vrtlog je bio pod pritiskom dve anomalije visokog pritiska koje su izuzetno jake i mogu promeniti oblik vrtloga.

Polarni vrtlog

Najnovija analiza pokazuje značajnu temperaturnu anomaliju na ovom nivou, a talas stratosferskog zagrevanja je proširen i okružio polarni vrtlog, podižući temperature mnogo iznad normalnih vrednosti. Ovo zagrevanje se proširilo ne samo oko polarnog vrtloga, već i na vertikalnim nivoima.

SWE naglašava da je u pitanju snažno stratosfersko zagrevanje koje već počinje da utiče na vreme i može imati značajnu ulogu tokom zime 2024/2025. godine na severnoj hemisferi.

Već se primećuje uticaj na pritisak, a prema prognozi površinskih temperatura za narednu nedelju, uočava se izražena topla anomalija nad Antarktikom, dok hladan vazduh biva pomeren prema Južnoj Americi i Atlantskom okeanu. Ovo je očekivan rezultat snažnog stratosferskog zagrevanja i poremećaja polarnog vrtloga, budući da anomalije visokog pritiska potiskuju hladan vazduh izvan pola.

Šta predviđaju naši stručnjaci

Prema prevladavajućem signalu u podacima, jake anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra odgovaraju anomalijama nižeg pritiska iznad SAD i Kanade tokom zimske sezone. Podaci takođe pokazuju da su temperature ispod normalnih u većem delu centralnih i istočnih delova SAD-a.

Iznad Evrope, signal je anomalija visokog pritiska i više temperature tokom zimske sezone.

Budući da je severna hemisfera trenutno u letnjem režimu, polarni vrtlog nije aktivan, ali se očekuje da će početkom septembra doći do promene u zonama vetrova prema zapadu, što ukazuje na postepeno smanjenje pritiska u severnoj stratosferi i eventualni povratak novog polarnog vrtloga, koji će trajati tokom zime 2024/2025. godine.

Različita mišljenja

Prema dugoročnim prognozama meteorologa Ivana Ristića, trenutno nema naznaka da će polarni vrtlog stići do Evrope, te se očekuje blaga zima. S druge strane, dr Aleksandar Valjarević ima drugačija predviđanja.

Ristić navodi da dugoročni modeli do kraja godine pokazuju da će fenomen La Niña i islandski ciklon ostati dominantne strukture.

"Jedinice gde će temperature biti ispod normalnih su Južna Amerika i obala Pacifika. U ostalim delovima planete, prosečne temperature biće oko 2 stepena više od višegodišnjih prosečnih vrednosti. Stacionarni islandski ciklon usmerava topliji afrički i nešto svežiji i vlažniji atlantski vazduh prema celoj Evropi. Za sada nema naznaka o dolasku polarnog vrtloga u Evropu, jer bi se to pokazalo snižavanjem prosečnih temperatura u Skandinaviji i evropskom delu Rusije", napisao je Ristić na svom Fejsbuk nalogu.

Dodaje da bi za došlo do zahlađenja u Srbiji bio potreban atlantski blok koji bi hladan afrički vazduh usmerio prema jugu, a zatim kroz Bečka vrata do nas.

"To inače odgovara ulasku u fazu 2 MJO indeksa sa kašnjenjem od 10 dana. Da li će generatori cirkulacije na Pacifiku i Indijskom okeanu oživeti, ostaje da se vidi u narednim mesecima. Ljubitelji zime i snega, među kojima sam i ja, nadaju se promenama u ovakvim prognozama, što se često dešava u jesenjim mesecima", poručio je Ristić u svojoj objavi.

Aleksandar Valjarević, doktor geonauka, nedavno je izjavio za "Prva" TV da će prema njegovim modelima, ova zima biti hladnija u odnosu na prethodnih devet godina.

"Prema mom modelu, ova zima će biti malo hladnija. U Beogradu će biti 15 dana sa snegom. Trebalo bi da bude više snega nego u poslednjih devet godina", izjavio je Valjarević.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI