ČUDO PRIRODE NA JAVORU Grožđe rodilo na 1100 metara nadmorske visine, Miloš kaže slatko kao med

Surovi visovi planine Javor od davnina su poznati po tome što na njima rađaju kvalitetan krompir i heljda koji mogu da opstanu na tom nepristupačnom terenu.

O nekom egzotičnom voću i povrću sve do sada nije bilo govora da može roditi u ovom kraju. Ipak, da se čuda dešavaju najbolje pokazuje domaćinstvo porodice Radišić u kom je prvi put, od kad je sveta i veka, rodila vinova loza na preko 1.000 metara nadmorske visine. Ovi vredni domaćini dokazali su da su čuda moguća, pa su doskočili prirodi i lozu posadili u plasteniku.

- Prijatelji su mi doneli dve sadnice, jednu crnogorku i jednu čačanku, u tom trenutku ja sam radio nešto u plasteniku, pa sam odlučio da ih tu pobodem, iskreno nisam očekivao da će od toga nešto da bude. Međutim, prve godine ona se primila, druge godine porasla je metar i po, a treće godine već je donela rod, ove godine nam je peta berba”, rekao je za RINU Miloš Radišić.

Loza sorte „neradnička” kako Miloš u šali kaže, nije previše zahtevna, a među paprikama i paradajzom se ipak lepo razbaškarila.

- Nema oko nje mnogo posla, u proleće bacim stajnjaka, vodu ima kap po kap i leti je orežem da mi ne bi pravila hlad u plasteniku”, priča Miloš.

Ovaj neobičan rod u Miloševom plasteniku sladak je kao med i ima ga dovoljno za potrebe njihovog domaćinstva, ali sve češće im navrate komšije i rođaci da se lično uvere u ovo „čudo prirode”.

Foto: RINA

Miloš kaže da mu je najveći „merak” da kad od rada dođe umoran sedne u plastenik i ubere neki grozd da se osveži, ali i da ga rado deli sa komšijama.

Njegov rođak Milojko Popović došao je čak iz Kragujevca da se i lično uveri da je na Javoru na 1100 metara nadmorske visine rodilo grožđe.

- Ja ne pamtim da je iko ovde gajio bilo koju sortu grožđa, pa sam sad došao kod rođaka da vidim ovo čudo. Ja u Kragujevcu imam već 30 godina vinjagu koja se podvezuje i redovno je prskam i bavim se oko nje, ali da je ovako rodila lepo i slatko grožđe stvarno nisam doživeo”, tvrdi Milojko.

Inače, u ovom delu zapadne Srbije ljudi se uglavnom bave stočarstvom, duge i hladne zime, diktirale su i izbor poljoprivrednih kultura koje tu mogu da opstanu, a grožđe je u njihove domove uglavnom stizalo sa pijaca.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI