paradajz
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Ljubitelji paradajza često se žale da su današnji plodovi ogromni, ali bez onog pravog, prirodnog ukusa. Međutim, kineski istraživači kažu da su pronašli rešenje ovog problema – uz pomoć genetskih modifikacija koje utiču na nivo šećera u paradajzu.

Dok divlji rođaci paradajza daju male i slatke plodove, komercijalno uzgajane sorte, koje su fokusirane na visoke prinose, često donose plodove koji su do 100 puta veći, ali sa slabijim ukusom. Kineski naučnici su, međutim, identifikovali dva gena koja ograničavaju proizvodnju šećera tokom zrenja paradajza i uspeli su da razviju genetski izmenjene sorte koje kombinuju veliku veličinu plodova sa boljim ukusom, piše RTS.

Profesor Sanven Huang, direktor Instituta za poljoprivrednu genomiku pri Kineskoj akademiji poljoprivrednih nauka, objašnjava da je cilj balansirati potrebe potrošača, koji žele slađi paradajz, i potrebe proizvođača, koji žele veće plodove i veće prinose. „Naše otkriće dovodi do uzgajanja slađeg paradajza bez žrtvovanja veličine plodova i prinosa, čime smo prekinuli negativnu vezu između kvaliteta i prinosa", rekao je Huang.

U istraživanju objavljenom u prestižnom časopisu Priroda (Nature), tim je analizirao genome divljih i kultivisanih sorti paradajza. Otkrili su dva slična gena koja imaju ključnu ulogu u proizvodnji šećera u plodovima. Verzije tih gena koje omogućavaju veću slatkoću dominantne su u divljim sortama, dok su u modernim sortama uglavnom nestale.

Zanimljivo, prilikom modifikacije gena pomoću tehnologije Crispr-Cas9, naučnici su utvrdili da plodovi genetski modifikovanih biljaka imaju do 30% više šećera, bez gubitka u težini plodova ili prinosa. Genetski modifikovani paradajz imao je nešto manje semenki, ali su one bile svetlije, dok je klijanje bilo normalno.

Naučnici kažu da su ova dva gena ključna za kontrolisanje nivoa šećera tokom zrenja paradajza, verovatno kako bi se obezbedila energija za razvoj semena. Profesor Huang smatra da bi modifikovani paradajz mogao biti dostupan u supermarketima za tri do pet godina.

Iako se slične genetske modifikacije već koriste u Japanu, legalni okviri za gajenje i prodaju genetski modifikovanih biljaka u drugim zemljama, uključujući i evropske, još uvek predstavljaju prepreku za širu upotrebu ovih proizvoda.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading