skulptura
Foto: Printscreen/Foto: Printscreen/instagram

Ako ste ikada primetili da klasične skulpture grčkih i rimskih bogova, heroja ili biblijskih likova često prikazuju male polne organe, niste jedini.

Ovo pitanje mučilo je mnoge, ali odgovor na njega leži u vrednostima tadašnjeg društva, a ne u tehničkim ograničenjima vajara.

U staroj Grčkoj i Rimu, mali polni organi simbolizovali su vrlinu, samokontrolu i mudrost.

Veliki organi povezivali su se s pohotom i neobuzdanošću, što je smatrano neprikladnim za uzvišene i idealne likove.

Grci su verovali da civilizacija podrazumeva ovladavanje prirodnim nagonima, uključujući požudu, pa su male proporcije predstavljale idealnu muškost u umetnosti.

skulptura

Foto: Printscreen/instagram

 

Grčki pisac Aristofan u svojoj komediji "Oblakinje" opisuje idealan muški izgled kao onaj s čvrstim grudima, širokim ramenima i malim polnim organom.

Suprotno tome, osoba sa velikim polnim organom prikazana je kao slab karakter, sklon nemoralu i nepristojnosti.

Na kipovima je često istican prepucijum, što je suptilno nagoveštavalo potencijalnu "obdarenost", ali na pristojan način.

Umetnost tog doba nije težila vulgarnosti, već je odražavala uzvišene ideale morala i kontrole. Grci su verovali da se prava veličina čoveka ne meri fizičkim atributima, već njegovim vrlinama.

BONUS VIDEO:

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading