"KAKO SE KALIO ČELIK" U BAČKOJ TOPOLI Žarko Lazetić za Alo! o velikom problemu srpskog fudbala, povratku u Partizan, fudbaleru Zvezde kog je želeo u TSC-u... (VIDEO)

Tokom prethodnih godina dešavanja u srpskom fudbalu navikla su nas da gotovo svakog meseca čitamo vesti o smeni trener u Superligi. U poslednje vreme na prste jedne ruke mogu se nabrojati stručnjaci koji započnu i završe jednu takmičarsku sezonu u istom klubu. Ove sezone to neće moći da kažu ni Partizan, a ni Crvena zvezda već isključivo jedan klub - TSC iz Bačke Topole.

Za tako nešto zaslužan je pre svega Žarko Lazetić, nekadašnji fudbaler crno-belih koji je dobro "pekao zanat" radeći upravo u Humskoj, dobro se pokazao u Metalcu, a onda postao primer drugima. TSC je za njegov dolazak na sever Srbije platio obeštećenje, a mladi stručnjak opravdao poverenje uprave, za tako nešto dobio nagradu u vidu produžetka saradnje do 2025. godine i sada je trener sa najdužim stažom u Superligi.

U razgovoru za "Alo!" Lazetić nam je objasnio zašto je baš taj "epitet" problem srpskih klubova, kog igrača je želeo da dovede pre nego što je završio u Crvenoj zvezdi, da li vidi TSC u Evropi, kako se nosi sa svim pritiscima, zašto je pohvalio sudije...

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Produžetak ugovora do 2025. godine sigurno da govori mnogo o vašem radu u Bačkoj Topoli, kako biste sumirali urađeno do sada?

- Sam produžetak ugovora na još dve i po godine, mislim da to govori umesto mene. Ja kada sam dolazio u Bačku Topolu govorio sam da je ovo klub u kom bi svaki trener poželeo da radi. Od tada je prošlo kao što ste rekli gotovo godinu i po dana i uverio sam se da je stvarno tako. Od samih uslova za rad do odnosa koji su u današnje vreme mnogo važni. Od ljudi koji održavaju teren do direktora i predsednika. Ne može se u Srbiji poželeti više od toga. Stručni štab i ja smo prezadovoljni i verujem da ćemo nastaviti sa progresijom igre, odnosa i svega što čini fudbal. Nadam se da ćemo igrati dinamičan, moderan fudbal u budućnosti i da će ljudi u što većem broju dolaziti da nas gledaju. Uslovi koje imamo nas teraju da idemo bliže Evropi i trudićemo se da radimo na tome. Kada bismo sumirali nešto možemo da kažemo da smo na pravom putu, da je taj put prilično dugačak, ali da idemo u dobrom smeru.

Klauzula za Čukarički, Partizan, TSC i veliki problem srpskog fudbala

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

TSC je platio obeštećenja za vaš dolazak, prilično neobično za srpski fudbal?

- Ja sam u Metalcu gradio neki svoj put, koji mi je puno značio. Tamo sam radio godinu i po dana, klub koji je fenomenalan, stavljen na zdrave noge. Kada sam i tamo produžio ugovor imao sam veće ambicije, ali sam stavio klauzulu da mogu da idem u slučaju da dođe ponuda TSC-a, Čukaričkog, Partizana... Sigurno da je za mene velika čast i obaveza. Sigurno da je raritet da klubovi plaćaju obeštećenja za trenere. Imao sam ciljeve, kao što ih imam i danas. Trudim se da radim najbolje što znam i ljudi iz TSC-a su to prepoznali.

Možda i vama čudno zvuči, ali ste već sada trener sa najdužim stažom u srpskom fudbalu, kako vi na to gledate?

- Nažalost, to je tako. Mislim da je to veliki problem našeg fudbala. Čak i dok sam radio u Metalcu bio sam uz Dejana Stankovića trener sa najdužim stažom u Srbiji od svega godinu i po dana. Smatram da sam dovoljno pozvan da pričam o tome. To što moje kolege doživljavaju da ih zamenjuju posle dva kola, tri utakmice, mesec dana... to je baš ozbiljan problem i tema o kojoj bih mogao da pričam čitav dan. Ja ću se svakako potruditi da ostanem trener sa najdužim stažom, ali bi i ljudi iz drugih klubova mogli da uče od TSC-a i Metalca kako treba da se odnose prema struci. Uvek predsednik može da promeni trenera, ali se onda postavlja pitanje da li to više govori o njima i o njihovom radu nego o samim trenerima. Zna se koliko je trenerski posao težak i kompleksan, koliko je vremena potrebno da se nešto uradi. Ne imponuje mi ta "titula", voleo bih da su i druge kolege dobile ozbiljniju šansu.

Posle dužeg vremena treće mesto može obezbediti izlazak u Evropu, vidite li TSC u nekom od evropskih takmičenja naredne sezone?

- TSC vidim u Evropi sigurno, ali to nije dovoljno. Mi smo kao klub napredovali, četiri godine smo u najjačem rangu. Ja kada sa stručnim štabom izađem na ovaj teren zajedno se šalimo i kažemo "Samo neka ovo potraje". U suštini se malo prenaglašava cela ta priča oko Evrope. Treće mesto sada donosi nešto što nikada pre nije, u slučaju da Crvena zvezda osvoji Kup. Nismo se bavili time od početka sezone. Jeste nam cilj Evropa, ali pre svega ćemo se truditi da pobedimo svaku utakmicu. Želimo da budemo dobri, da napredujemo, da sutra kada izađemo u Evropu, ako budemo izašli, ne bude to jedna utakmica i ništa nismo uradili. Ja bih voleo da budemo i šampioni, ali je to očigledno ovde nemoguće. Igrajući protiv jačih timova od sebe uveren sam da možemo da se nosimo sa njima tako da mislim da smo spremi za izlazak na evropsku scenu. Verujem da bismo dobro prezentovali Srbiju. Treba se pre svega toga izboriti za tako nešto, treba se izboriti sa svim uslovima koji ovde vladaju.

"Želeo sam Stefana Mitrovića u Bačkoj Topoli, ali..."

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Želeli ste Stefana Mitrovića koji je završio u Crvenoj zvezdi, da li postoji još neki igrač kog ste videli u opremi TSC-a, ali se jednostavno kockice nisu poklopile?

- Puno je takvih igrača. Mi nismo Zvezda i Partizan. Nije tajna da smo želeli Stefana Mitrovića koji je izabrao crveno-bele. Klubovi izuzetno cene svoje igrače, cene su visoke... Ne bih pričao konkretno o imenima. Postavili smo standard po pitanju dovođenja fudbalera. Pod broj jedan nam je bitan karakter i mislim da smo tu napredovali. Nekad i na uštrub kvaliteta mislim da smo sagradili dobar ambijent, negde smo donosili odluke i odbijali igrače koji su možda po kvalitetu bolji, ali nisu imali odgovarajući karakter. Da li je to dobro ili ne, pokazaće vreme, ali imamo jasne kriterijume šta želimo od igrača. Sada trenutno ne razmišljam mnogo o tome. Želeo sam dva igrača (Cvetinovića i Milosavljevića), uprava ih je dovela i tu smo zatvorili priču do leta koje je daleko.

Zašto Stefan Mitrović nije izabrao TSC?

- Htela ga je Zvezda, tu nema ništa sporno. Teško je zadovoljiti sve strane kako bismo takvog igrača doveli ovde. On jeste imao klauzulu, ali kada se jave Zvezda i Partizan, teško je odbiti. Već vidiš sebe kako slaviš sa navijačima, kako postižeš golove... Stefanu želim sve najbolje, mi se okrećemo drugim igračima. Svako ima drugačiji put, neko preko Zvezde i Partizana, neko preko TSC-a ili iz Zvezde pa u TSC... Odluke su teške, uvek je bilo tako.

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Ako mladi igrači biraju Zvezdu i Partizan pre ostalih klubova, gde je onda šansa TSC-a? 

- Tržište je takvo, takva su pravila igre ovde. Ja bih želeo igrače iz Zvezde i Partizana, nije tu ništa sporno. Eto Stojić, Ilić, Luka Ilić, Milosavljević... svi oni su bili ili u Zvezdi ili u Partizanu. "Večiti" imaju prioritet i kupe najbolje dok su još "u pelenama". Nama ostaje da to pratimo i vidimo te igrače koji ne prođu. Prelaz iz omladinskog u seniorski fudbal je težak i retko ko može odmah da iskoristi šansu. Oni igrači koji su kvalitetni, ali možda malo kasnije sazrevaju, mi možemo da ih oblikujemo, istrpimo i od njih napravimo dobre fudbalere.

Da li kao trener birate rad sa mladim igračima pre svega ili imate drugačiji sistem?

- Želimo da radimo pre svega sa kvalitetnim igračima. Stojić, Ratkov, Krsmanović, Ilić... to su kvalitetni mladi igrači, ima ih još u Akademiji, kao i u drugim klubovima koje pratimo. Želimo mlade igrače, naravno, ali želimo kvalitet. Fudbalere koji žele da napreduju, da uče, da budu dobri ljudi, takve jedva čekamo. Nemamo kriterijum po kom želimo isključivo mlade, o čemu govori i dolazak Cvetinovića koji ima 34 godine. Eto, na primer, Petar Ratkov. Mi njemu ništa nismo poklonili, on je svojim radom i zalaganjem nas naterao da mu ukažemo šansu. Veljko Ilić je više od šest meseci bio treći golman, ali nam je on "upao" u oči. Jeste se namestila situacija da on stane na gol, ali je on zaslužio. Ja nisam Deda mraz pa da poklanjam nešto. Svako ko zasluži, dobiće šansu. To nije lako, ali imamo strpljenja, čak i kada igrač nije u formi. Motivacija, ipak, ne sme da izostane.

Vezista Mančester sitija, uzajamno iskustvo i pohvale VAR-u

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Luka Ilić je, čini se, mnogo pomogao ekipi?

- Kod Luke Ilića je pomoć uzajamna. Znači on nama, ali i mi njemu. Kod nas je dobio nešto što nije u drugim klubovima, a to je podrška i šansa da pokaže šta zna. Luka ima mnogo veći kvalitet od srpskog fudbala, odlučio je da uči na svojim greškama. Nama je njegovo prisustvo kao nagrada. Sigurno da je imao težak put, teško je izboriti se na tako velikoj sceni. Mnogi potpišu sa 18 godina za Siti, Liverpul... i misle da je svet njihov, ali nije baš tako. Bitno je da se vidi zalaganje i želja. Primer toga je Mihajlo Banjac koji je došao iz Inđije kod nas, imao teških dana, od privikavanja, do pritiska, ali je došao do toga da sve to prebrodi i ostvari transfer u Lokomotivu iz Moskve.

Posle utakmice protiv Mladosti u Novom Sadu pohvalili ste VAR nakon što je utvrđeno da je bio penal za vaš tim, kakvo je generalno vaše mišljenje o tehnologiji i suđenju?

- VAR je sigurno pomogao fudbalu. Postoji ta priča da ne može da se komentariše suđenje, što meni nije jasno. Sve se komentariše, samo suđenje ne sme. Ja sam plaćao i kazne zbog toga, ali dobro. Ja sam situaciju u Novom Sadu pohvalio malo više kao šalu jer su me iz stručnog štaba zadirkivali kako ne hvalim arbitre. Ja 60 utakmica vodim klubove u Srbiji od kako je uveden VAR i sigurno da je bilo situacija kada je mogao da se oglasi neko iz VAR sobe i eto sada sam morao to da istaknem. VAR je svakako mnogo toga promenio, ja prvi se ne radujem kada postignemo gol jer sačekam da vidim da li je sve regularno. Bio je potreban fudbalu, što vidimo svaki dan u evropskom i svetskom fudbalu.

Posao trenera u Srbiji sigurno da je prilično stresan, kako se vi nosite sa svim pritscima i time što ide uz vaš poziv?

- Ja uživam u ovom poslu, iskreno. Pre svega tome je doprineo i klub, uslovi koje je kreirao predsednik, ljudi su ovde sjajni. Ja sam oduvek video sebe u fudbalu, kao trenera. I kada sam bio fudbaler i kao dete možda mi je negde bilo i zapisano. Nekada je ovaj posao jako težak, posebno u Srbiji. Imam sreću da nisam mnogo menjao. Voleo bih da ostanem u TSC-u do kraja ugovora. Stalno se uči, mnogo se radi. Postojala su i postoje interesovanja za mene iz drugih klubova, ali mislim da stepenice ne treba preskakati. Prija mi trenerski posao, nepravde, porazi... sve je to deo posla, kao i u životu. Imam adrenalin, onu žar koja me pokreće, tako da dokle god to bude postojalo, radiću ga najbolje što mogu. Kada to nestane, onda će biti problema...

Koji momenat vam je do sada obeležio karijeru?

- Takav neki momenat tek treba da dođe. Ipak, šampionska titula sa kadetima Partizana mi je jako draga. Kao pomoćnik Ivanu Tomiću došli smo do trofeja u Kupu Srbije... Na kraju se uvek broje trofeji. Ja pamtim svaku utakmicu, uvek mi je pred očima. Nekada se možda dajem i previše. Za dostignuća verujem da će tek doći. 

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI