MARŠAL SA MORAVE Sukob sa Žeravicom ga koštao dresa reprezentacije, bio idol Obradoviću i Kićanoviću, pobegao iz Partizana, Novak mu se obratio iz Japana (VIDEO)
Proslavljeni jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener Krešimir Ćosić znao je da keže "kada ti treba visok košarkaš odeš u Dalmaciju, kada ti treba plejmejker i šuter tražiš ga u Čačku".
Teško da će se na ovim prostorima pojaviti bolji šuter od Radmila Mišovića.
Najtrofejniji evropski trener Željko Obradović ni dan danas ne uspeva da objasni svojim igračima kako je izgledao Mišovićev šuterski trening. Sve što je radio bilo je u punom sprintu, karakterističan skok šut sa jednom rukom.
Radmilo Mišović - utemeljivač čačanske košarke
Radmilo Mišović je rođen 14. marta 1943. godine u Čačku i gotovo da je ceo svoj život proveo u gradu na Moravi.
Za čačansku košarku vezuju se brojni mitovi, a najpoznatiji je svakako onaj da iz tog grada dolaze dobri šuteri jer su prali ruke u Moravi.
Temelje košarke u Čačku postavio je Radmilo Mišović. Od njega su učili čak i slavni Dragan Kićanović i Željko Obradović.
Mišović je celu karijeru proveo u Borcu iz Čačka. Za prvi tim je igrao punih 20 godina i postao klupska legenda.
Za 12 sezona u Prvoj saveznoj ligi SFR Jugoslavije postigao je 7.456 koševa. Pet puta bio je najbolji strelac Prve lige. Bio je kapiten tima kada je ostvaren najveći uspeh - četvrto mesto u Prvoj ligi i plasman u Kup Radivoja Koraća.
Na jednoj utakmici protiv Partizana 1968. godine postigao je 54 poena.
Tek 23 igrača je postiglo više od 50 koševa na utakmici Prve lige. Mišović je to uradio tri puta.
Zanimljivo da Radmilo Mišović nije postigao nijednu trojku u karijeri, jer u vreme kada je on igrao nije ni postojao šut za tri poena. Tako su njegove brojke još fascinantnije.
Iako je igrao na poziciji beka i prevashodno bio vrstan šuter, Mišović je imao i sjajan pregled igre, pa je često, nesebično i na volšeban način asistirao saigračima.
Da je bio i veliki fer-plej igrač govori podatak da nikada nije napravio tehničku grešku i da je samo jedan meč završio sa pet penala.
Bio je uzor svima u Čačku, a mnogi su pokušavali da kopiraju njegov stil igre. Imao je ogroman uticaj na slavnog Dragana Kićanovića i Željka Obradovića i da njega nije bilo, veliko je pitanje da li bi Kića i Žoc postali to što jesu.
Sukob sa Žeravicom
Gotovo je neverovatno da je košarkaš kao što je Radmilo Mišović zabeležio samo pet nastupa za reprezentaciju Jugoslavije.
Razlog je sukob sa slavnim srpskim trenerom Rankom Žeravicom.
- Gubimo mi utakmicu 54:53 i ja poludeo i Arseniću kažem, gledaj bre šta radi ovaj čovek, što nas ne pusti da igramo pet minuta. Žeravica je to čuo, doleteo i rekao "ti bitango više nemoj da očekuješ da ćeš biti pozvan u reprezentaciju" - ispričao je svojevremeno Mišović u jednom intervjuu. Nakon takve reakcije Žeravice, Mišović je opsovao, što mu Ranko nije oprostio i Radmilo više nikada nije obukao nacionalni dres.
A, onda kako to obično biva sa ljudima sa ovih prostora, pojavio se inat i dodatni motiv protiv timova koje je predvodio Ranko Žeravica, naročito protiv Partizana i Crvene zvezde.
- Najviše sam se spremao za te mečeve. Želeo sam da dokažem da sam igrač i oni su strahovali kada bi igrali protiv Borca i retko su nas pobeđivali - rekao je Mišović.
Kićanović prvi u Evropi, uvek drugi u Čačku
Dragan Kićanović je nesumnjivo imao bolju karijeru od Mišovića. Sa reprezentacijom je osvojio sve što se osvojiti može i jedan je od najboljih srpskih košarkaša svih vremena.
Ma šta uradili na klupskom nivou, najviše se pamte medalje sa nacionalnim timom.
Kićanović je bio MVP Svetskog prvenstva 1974. godine u Portoriku, dva puta je proglašavan za najboljeg igrača Evrope (1981, 1982), član je Kuće slavnih FIBA od 2010, a bio je i najbolji sportista Jugoslavije 1982. godine.
Kada je po drugi put izabran za najboljeg košarkaša Starog kontinenta izgovorio je sada već antologijsku rečenicu:
- Šta mi vredi što sam prvi u Evropi, kada sam drugi u Čačku.
Ta rečenica dovoljno govori koliko poštuje Radmila Mišovića. Kićanović i dan danas smatra da je Mišović bolji košarkaš od njega.
Zašto je Mišović pobegao iz Partizana?
Posle završenog prvenstva, sredinom oktobra 1963, na poziv ljudi iz Partizana, Radmilo odlazi u Beograd. Tamo je trenirao i igrao prijateljske utakmice.
Međutim, nikako nije mogao bez svog Čačka i Morave pa se sredinom decembra iste godine vratio u matični klub.
U Beogradu se osećao kao u izgnanstvu. Napustio je Partizan, seo u voz i vratio se u rodni grad.
– Mnogi me često pitaju zašto nisam igrao u nekom većem klubu. Ja sam uvek odgovarao da je za mene Borac veliki klub koji je do sada sve klubove (pa i te velike) pobeđivao. Evo kako sam se proveo u Partizanu. Dali su mi nekakve uslove. Dosta dobre, ali nisam imao drugove. Sada dolazi ono psihičko – nostalgija. Za Partizan to nije bilo nimalo važno. Njima su trebali moji šutevi, a ne moja ličnost. I tako sam se, posle manje od tri meseca, vratio kući pun sreće što ponovo vidim Čačak i Moravu. Mislim da nisam pogrešio - ispričao je svojevremeno Mišović.
Jednom prilikom je slikovito opisao kako se osećao u Beogradu.
– Gledao sam kroz prozor svoje sobe u Beogradu. Gledam levo, gledam desno, a sve mi nešto nedostaje. U Beogradu ni vidovit čovek ne može videti Moravu. U Čačku može. I zato sam, eto, ovde - naveo je Maršal sa Morave.
Đokovićevo obraćanje Mišoviću
Iako odavno u penziji, Mišović redovno prati sportska dešavanja.
Tako je ove godine pred Olimpijske igre u Tokiju poslao poruku podrške svim srpskim sportistima, a posebno je apostrofirao najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića.
Nakon plasmana u četvrtfinale, Novak Đoković u društvu predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića obratio se Radmilu Mišoviću.
- Veliko poštovanje, Radmilo, dug život vam želim, da pobeđujemo svi zajedno. Veliki pozdrav iz Japana od celog Olimpijskog tima. Veliki pozdrav - rekao je Novak Đoković tom prilikom.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)