JEDAN JOKIĆ NE ČINI PROLEĆE Srbija - zemlja košarke koja to više nije
Verovali smo, sanjali, nadali se. Nadali se zlatu čak i kada je sve bilo izgubljeno, a onda Nikola Jokić pogodio onu "ludu" trojku uz faul pri vođstvu Italije 82:70 na četiri minuta na kraju.
Novi debakl
Ipak, snovi su jedno, a realnost nešto sasvim drugo. Realnost je da je srpska košarka doživela još jedan debakl. A, bilo ih je mnogo u samo poslednje tri godine. Poraz od Argentine u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 2019. godine, poraz od Italije u kvalifikacijama za Olimpijske igre, porazi od Belgije u "prozorima" za Svetsko prvenstvo i sada novi poraz od "azura" u osmini finala Evrobasketa. Što je mnogo, mnogo je.
SVET KOŠARKE U ŠOKU Statistika je sve rekla: Evo zašto je Srbija izgubila od Italije
Ne, nije to slučajno. Sve je to posledica lošeg rada u mlađim kategorijama, pristupa klubova koji ne mare za reprezentaciju. Nedopustivo je da se posle nove katastrofe kaže "ovo je samo jedna utakmica, idemo dalje". Krajnje je vreme da se leči uzrok, a ne posledica.
Nešto je trulo u srpskoj košarci
Do pre nekoliko godina podrazumevalo se da juniori osvoje medalju, a danas se slavi kada se pobedi u B diviziji!? Crvena zvezda i Partizan postali su legija stranaca koja više ne "izbacuje" reprezentativce. Na Evrobasketu imli smo dvojicu košarkaša iz redova Zvezde, Nikolu Kalinića i Dejana Davidovca, koji su u međuvremenu pronašli nove klubove (Kalinić prešao u Barselonu, Davidovac u CSKA).
Da li je rešenje stranac u reprezentaciji? Ne.
Treba preispitati kako su ljudi u savezu dopustili da Luka Dončić, braća Dragić, Nikola Mirotić i Bojan Dubljević ne igraju za Srbiju, već za neke druge nacionalne timove.
AP Photo/Petr David Josek
Rešenje je da se uspostavi rad u mlađim kategorijama, napravi sistem i krene sa proizvodnjom igrača. Plejmejker je najvažnija pozicija u timu, a mi godinama unazad kuburimo sa "jedinicom". I na ovom prvenstvu imali smo samo Vasilija Micića, koji je odigrao katastrofalno u osmini finala. Dvostruki MVP Evrolige trojke je u najvažnijoj utakmici šutirao 1/8, u odbrani je statirao, pa su Italijani najveći broj koševa postigli preko njega. Nema dileme da je Micić sjajan košarkaš, ali još jednom se ispostavilo da reprezentacija ne može da se osloni na njega kada je teško.
Ima li Svetislav Pešić čarobni štapić? Nema.
Kada je Pešić ponovo seo na klupu nacionalnog tima zavladala je euforija, što je ipak i razumljivo. Srbija zlato čeka još od Indijanapolisa 2002. godine, kada je upravo Pešić bio selektor. Godinu pre bilo smo prvaci Evrope.
Ali srpska košarka pre 20 godina i danas, ne mogu da se uporede.
EPA-EFE/MARTIN DIVISEK
Daleko od toga da Pešić nije pravio greške na Evropskom prvenstvu. Stekao se utisak kao da je zaboravio Jokića na startu četvrte deonice kada su Italijani pravili razliku. Jokić i u Denveru gotovo svaki meč odigra preko 40 minuta. Zašto je protiv Italije igrao samo 28?
Svaku utakmicu od početka turnira, "orlovi" su imali probleme u trećoj četvrtini. Ekipe u grupi nisu imale kvalitet da to kazne, ali Italijani jesu. "Azuri" su bili u naletu, vratili se u igru, a naši nisu znali kako da se vrate u meč.
Posle poraza, Pešić je rekao kako su nam nedostajale tri dobre odbrane. Nedostajalo je mnogo više od toga i sve je to samo posledica već gore napisanog.
Može li Jokić sam na svojim leđima da iznese sav teret i sa limitiranom ekipom dođe do trona? Ne može.
Jokić je ponovo dokazao zašto je najbolji košarkaš na svetu. Sve se vrtelo oko njega, toliko da je razmazio saigrače koji su mu u nedostatku rešenja davali "vruć krompir" u ruke, pa on šta uradi. Tukli su ga u reketu, čuvala ga i po tri igrača, a on je sve to stoički podnosio.
AP Photo/Michael Sohn
I kada su kola krenula nizbrdo, jedino je on pokušavao da ukoči nekim, samo njemu svojstvenim lucidnim potezima.
Frustirajuće je što su se drugi, pa čak i oni iskusni igrači, skamenili kada nije išlo. Video se strah koji ih je paralisao. Po prvi put reprezentacija se suočila da mora da juri rezultat. Tada se pokazuje karakter, koji je ovoga puta izostao.
EPA-EFE/MARTIN DIVISEK
Jeste Italijani slušao šut, pogodili su gotovo sve što su hteli. Ali, istini za volju, odbrana naših košarkaška bila je katastrofalna.
Sa druge strane, naši igrači su promašili veliki broj otvorenih šuteva. Vladimir Lučić je promašio sve tri trojke, Marko Gudurić imao je novu utakmicu za zaborav, pored toga što nije pogodio nijednu trojku iz četiri pokušaja, pravio još neke nerozonske poteze koji su nedopustivi.
Srbija više nije zemlja košarke
Nijedan sport nam nije doneo toliko radosti kao košarka. Kada su pokušavali da nam unište državu, bace na kolena, kroz košarku smo ispoljavali inat samo nama svojstven i dokazivali da nam ne može niko ništa.
Obraduju nas medalje vaterpolista, odbojkaša, fudbalera, pevamo i veselimo se nakon titula Novaka Đokovića, Ivane Vulete, ali nas ništa ne čini tako srećnim kao zlato košarkaša. Zato nas valjda njihovi porazi najviše i bole.
KAPITEN JEDVA SMOGAO SNAGE DA GOVORI Lučić utučen nakon dabakla: Ovo je težak poraz
Nekada su se kroz reprezentaciju ogledale najbolje osobine našeg naroda. Ponos, pa i taj prkos koji nas je neretko skupo koštao, hrabrost, upornost, odlučnost, posvećenost, samopouzdanje. I sve ovo nije odlikovalo samo igrače, već i čitav stučni štab, kao i ljude u savezu.
Kako smo se samo divili smelošću Dejana Bodiroge da ode do klupe reprezentacije Amerike i obriše se o njihov peškir ili da jednog Karmela Entonija "pošalje po burek". Zastajao bi nam dah posle zakucavanja Predraga Danilovića preko Arvidasa Sabonisa.
U čudu smo gledali sa kakvom lakoćom trojke pogađaju Predrag Stojković, Milan Gurović. Klanjali se Vladu Divcu, padali u trans posle koševa za pobedu Aleksandra Đorđevića.
Ako bismo otišli još dalje u istoriju naišli bismo na neverovatne poteze Dražena Dalipagića, Dragana Kićanovića, Zorana Moke Slavnića. Kićanović i Slavnić su u finalu 1977. godine protiv SSR zaigrali odbojku. Drugi su igrali košarku, mi smo se igrali košarke.
Danas toga više nema. Volimo da kažemo kako smo zemlja košarke. Ali, hajde da se više ne lažemo i priznamo da to već dugo nismo.
Krajnje je vreme da se doživi otrežnjenje. Da se započne jedan novi proces u kom će se stvarati novi igrači, uspostaviti sistem rada u mlađim selekcijama. A, za to vreme da nacija smanji očekivanja i prestane da veruje u čuda.
Da bismo ponovo postali košarkaška sila, potrebno je strpljenje, jer to je dug i mukotrpan proces.
Jedan Nikola Jokić ne čini proleće!
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Sport
Komentari (0)