"RUSIJA JE POSLALA NUKLEARNU PORUKU!" Ovo može dovesti svet do KATASTROFE

Sve je počelo mirovnim predlogom koji niko nije želeo a završilo se udarom eksperimentalne rakete, toliko retkim u ratu da je Moskva upozorila Vašington 30 minuta ranije.

• Bela kuća ovlastila Ukrajinu za napade na Rusiju projektilima američke proizvodnje
• Moskva odgovorila lansiranjem eksperimentalne rakete srednjeg dometa

Poslednjih sedam dana suštinski je izmenilo dugi konflikt u Ukrajini, uoči inauguracije novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa u januaru. Ova nedelja obeležava seizmičku eskalaciju, piše u svojoj analizi za CNN Nik Paton Volš.

Bela kuća je prošle nedelje dozvolila Ukrajini da ispaljuje projektile koje joj je isporučila na Rusiju, pa je Kijev ubrzo lansirao ATACMS projektile.

Moskva je odgovorila upotrebom eksperimentalne rakete srednjeg dometa, sa hipersoničnom brzinom i sistemom sa više bojevih glava u udaru na Dnjepar. Putin je tvrdio da “orešnik” može da izbegne svu zapadnu protivvazdušnu odbranu.

Rapidno pogoršanje situacije

Obe strane su jedna drugu nazvale nesmotrenom – a pod tim se misli na SAD i Rusiju, navodi Volš. Jer ovo, kako je naveo, brzo postaje rat u kojem Vašington očajnički nastoji da izmeni putanju Ukrajine na linijama fronta, dok Rusija, koja je agresor od samog starta, pribegava sve rizičnijim metodama da povrati snagu izgubljenu u protekle tri godine.

Nije verovatno da će bilo koja strana ući u direktan sukob sa drugom, već će se umesto toga uključivati u sve globalniju borbu u Ukrajini.

Nemački kancelar Olaf Šolc nedavno je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina, okončavši time dvogodišnju izolaciju šefa Kremlja od strane glavnih zapadnih lidera. Šolc je želeo da zadobije naklonost kod proruskih glasača u istočnoj Nemačkoj uoči opštih izbora, ali je svoj poziv opravdao navodeći da, ako će Tramp ići da razgovara sa Moskvom, to bi trebalo da uradi i Evropa. Ukrajina i Poljska su javno izrazile bes, Francuska i Velika Britanija su više ključale u tišini, navodi Volš.

Malo je verovatno da je do odluke Bele kuće o dozvoli za oružje došlo zbog Šolcovog poziva. Putinova odluka da lansira “orešnik” verovatno je još jedna stepenica na pažljivo pripremljenoj lestvici eskalacije Moskve.

Specifikacije rakete kao Putinova poruka Zapadu

Izgleda da su specifikacije “orešnika” ključne za Putinovu poruku.

Mnogo toga ostaje nejasno, ali se u većini procena navodi da je ovo novi projektil, verovatno hipersonični, nenuklearni (ovaj put), ali sposoban da isporuči više bojevih glava na način inače rezervisan za nuklearne bojeve glave. Putin je rekao da njegova brzina od tri kilometra u sekundi znači da je protivvazdušna odbrana Zapada beskorisna.

 

Zvaničnici SAD i NATO rekli su da je raketa “srednjeg dometa i eksperimentalna”, a Volš navodi da ovi komentari, iako inicijalno zvuče kao da umanjuju njen značaj, zapravo možda ukazuju na širi razdor sa Moskvom.

Tramp je 2019. povukao SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), značajnog akta koji ograničava razvoj takvog oružja, optužujući Rusiju da ga krši. Insistiranje zapadnih zvaničnika da je ova raketa bila “srednjeg” dometa možda je znak da Rusija i dalje razvija takvo naoružanje, sada izvan nevažećeg INF sporazuma.

Kirilo Budanov, šef ukrajinske obaveštajne službe, rekao je da je to “balistički projektil srednjeg dometa, nosač nuklearnog oružja”.

- Činjenica da su ga koristili u nenuklearnoj verziji je upozorenje da su potpuno izgubili razum – rekao je Budanov i dodao da je Ukrajina procenila da su dva prototipa izrađena do oktobra, ali je insistirao da “to nije serijski proizvod” (Putin je u međuvremenu najavio serijsku proizvodnju).

"Linija fronta nestabilnija nego ikad"

Kako piše Volš, nedelje koje su pred nama pokazaće da li je “orešnik” bio jedinstvena poruka ili nova taktika. Njegova upotreba izazvala je veću zabrinutost u Kijevu, nakon što je u sredu naglo zatvorena američka ambasada zbog navodne pretnje iz vazduha, pojačavajući strahove da Moskva poseže za naoružanjem koje je čuvala za poslednju borbu sa velikom silom.

Ipak, vesti koje najviše brinu stižu od britanske odbrambene obaveštajne službe, koja ističe da je linija fronta “nestabilnija” nego ikad od početka invazije.

To je blaža reč za probleme ukrajinske vojske širom fronta i podudara se sa stalno sumornim izveštajima koje CNN dobija iz vojnih i otvorenih izvora, navodi Volš.

"Mračno je u svakom pravcu"

Južno od Harkova, Rusija napreduje blizu grada Kupjanska. Linije snabdevanja su ugrožene širom istočnog regiona Donbas. Čak i južno Zaporožje deluje da je pod većim pritiskom dok Moskva uporno pokušava da istisne Ukrajinu iz svoje pogranične Kurske oblasti.

Bajdenova administracija možda će ubrzati isporuku protivpešadijskih mina i najaviti dodatne isporuke municije, ali promene se dešavaju upravo sada, širom rovova na koje se sneg već taloži. Čak i prema najoptimističnijem tumačenju, deluje da će Moskva dobiti prednost u teritorijalnom smislu tokom zime.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI