POBEDNICA BEOGRADSKOG MARATONA EKSKLUZIVNO ZA ALO! Vidimo se i sledeće godine KOD POBEDNIKA!
Dan posle velikog trijumfa na 34. Beogradskom maratonu, Nevena Jovanović je na poziv Alo! s peharom i medaljom domarširala do „Pobednika“ na Kalemegdanu.
U ekskluzivnom razgovoru članica Beogradskog trkačkog kluba samouvereno priznaje:
- Očekivala sam da ću se naći na ovom prelepom mestu, nadala sam se trijumfu na Beogradskom maratonu, iako se poslednjih nedelja i nisam baš nešto spremala za ovako izazovnu trku. Osećaj je fenomenalan, nadam se da ćemo se ovde sresti i sledeće godine! Čovek tek dan posle, kada se smire strasti, kada splasne adrenalin, oseti kroz šta je zapravo prošao.
Vojnu akademiju upisala 2007.
Nevena Jovanović, pripadnica je Odreda vojne policija specijalne namene „Kobre“. Rođena je 6. novembra 1988. u Beloj Crkvi, gde je završila gimnaziju, a zatim u prvoj generaciji žena upisala Vojnu akademiju 2007. godine, smer pešadije, na kojoj je diplomirala 2011.
Prvu dužnost komandira voda obavljala je u Gardi od 2011. do 2013, a od tada do danas je na službi u bataljonu Vojne policije specijalne namene ,,Kobre” s činom kapetana prve klase.
Čestitke pristižu sa svih strana?
- Ovo je prvi put da sam dobila toliko poruka od mojih kolega i od ostalih ljudi koji me poznaju.
Da li si dan pred maraton videla sebe na ovom mestu?
- Jesam! Iako se nisam pripremala za maraton, već za neke potpuno druge distance. U pitanju je Državno prvenstvo u planinskom trčanju, gde sam i pobedila. Trijumfovala sam i na stazi od 10.000 metara, dok na 10 kilometara na putu imam vicešampionsku titulu.
Kako izgleda psihološka priprema za jedan ovako naporan događaj?
- Jaka sam u glavi. Jako je bitno da maraton dočekam fizički spremna. Prava borba, zapravo, nastaje od 30. kilometra.
Imala si krizu?
- Ne, iako je reč o trci na 42 kilometra.
O trčanju u Sahari
Gde bi volela da trčiš, možda u Sahari?
- U Sahari nikako jer je pretoplo. I u Beogradu je bilo pretoplo, ali važno je da smo napokon svi prodisali i da se postepeno vraćamo normalnom životu.
Da li si na maratonu pobedila samu sebe ili svoje protivnice?
- Pre svega, pobedila sam samu sebe. S obzirom na to da se nisam pripremala, veoma sam zadovoljna što sam trijumfovala i što sam uspela da se izborim sa 42 kilometra, tako da sam u tom slučaju pobedila sebe, a samim tim i konkurenciju.
O čemu razmišljaš tokom trke?
- U glavi mi je sve vreme cilj i ulazak kroz cilj. Samu sebe guram da završim maraton.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sa Oliverom Jevtić si razvila ozbiljno rivalstvo?
- Nas dve smo veoma dobre prijateljice, često se čujemo. Imam samo reči hvale na njen račun. Između nas dve postoji zdravo rivalstvo. Bitno je da zajedno osvajamo medalje.
Da u nedelju nije trčala polumaraton, već maraton, da li bi je pobedila?
- Nikad se ne zna.
Glava može što ne može telo
*Kako uspevaš da bol pretvoriš u moć?
- Glava je jako bitan faktor u svemu tome. Glava šta može da uradi na maratonu ne može telo. Kada me nešto zaboli, glava je tu koja je presudna i koja ti daje moć da prebrodiš to i da kažeš sebi - mogu ja to, idem dalje i pobediću!
Da li Beogradski maraton simbolizuje povratak normalnom životu?
- Ovaj maraton je neka vrsta pobede nad koronavirusom! Konačno smo svi malo živnuli.
Oficir si, koliko ti priroda posla kojim se baviš pomaže da budeš spremna u svakoj situaciji?
- Jako je bitno da svaki pripadnik Vojske Srbije bude psihofizički spreman za bilo koji zadatak, tako isto i ja, što sam i dokazala na Beogradskom maratonu.
Sama sam odabrala vojsku
Kakav je osećaj biti pripadnica jedinice „Kobre“?
- Velika je čast i zadovoljstvo biti pripadnik Vojske Srbije, a ujedno i jedinice u kojoj se nalazim, a to je Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“.
Zbog čega si odlučila da postaneš vojnik?
- Većina ljudi misi da mi je neko u porodici bio vojnik, ali to nije slučaj. Sama sam saznala za konkurs na Vojnoj akademiji. Te 2007. sam bila prva generacija žena koje su upisale Vojnu akademiju. Potrudila sam se, vežbala sam i psihički i fizički.
Prija ti život u uniformi?
- Način života pripadnika Vojske Srbije nije nimalo lak. Taj poziv je izuzetno težak i ne može da ga obavlja svako. Ali, nositi uniformu Republike Srbije predstavlja mi veliku čast i zadovoljstvo. To je istovremeno privilegija, ali iziskuje mnogo odricanja. Ali, obožavam da budem u uniformi.
Šta te pokreće kako na stazi, tako i u životu?
- Velika želja za pobedom i činjenica da uvek mogu da budem bolja.
Jednom prilikom si izjavila da je najveća hrabrost biti ono što jesi. Da li si ponosna na sebe?
- Jesam. Nastaviću i dalje da se borim u životu i na trkama.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)