GDE SMO MI U ODNOSU NA SRBE? Hrvatski teniser opleo po svojima

Trenutno 112. tenisera sveta izbacio je Nemac Maksimilijan Marterer posle četiri seta. 

Nije nezadovoljan eliminacijom, ali uslovima na Vimbldonu jeste. 

 - Ne znam šta bih rekao, dođeš tu, sve super, najbolji centar na svetu, najbolji turnir. Ali, opet, kad pogledam, ovakvi uslovi – puše, kiša, hladno, staješ, pa igraš. Užasno mi je da igram tako, uslovi su nikakvi za igru. Ali okej, ko se bolje snađe, bolji igrač dobije, kao i danas. Nikakav problem. Ali stvarno se ne može, nisam mogao da igram. Da mi kažeš, baci loptu iz ruke, da mi kažeš ’pogodi’, ja sam 50-50 da će to ići u teren ili će ići u ogradu, rekao je Gojo za "B92.net". 

Trava je specifična podloga, a mnogi, pa i Borna, ističu da na njoj ume da se kreće jedino Novak Đoković.

 - Svi smo mi kao deca... Goran osvojio Vimbldon, svi ćemo mi Vimbldon. Onda dođeš tu i vidiš da je to zapravo ’najpimplerskija’ podloga na svetu. Neko kaže brzo... Jeste brzo, zato što sam ja, ali i drugi igrači su sporiji. Osim Đokovića. Ne možeš da menjaš smer, stvarno je teško igrati na tome, zato bude specifični. Englezi, Australijanci, oni koji su mogli da igraju od kad su bili deca. Ja kao žirafa, samo padam, ne znam gde sam. 

AP Photo/Kin Cheung

 

Iako trava važi za brzu podlogu, deluje da servis ne igra baš toliko ulogu kako se predstavlja.

 - Smatram da imam okej servis. Znam koliko štete pravi na betonu ili zemlji, a na travi najmanje. Sa Goranom sam pričao. Nema to veze sa tim što sam ja igrao, nije to isto, kraće je šišano, brže. Ovo danas... Ceo život radiš, treniraš, ideš na Vimbldon, a u Splitu manje puše nego ovde. Šta je ovo? (smeh) Gledam, ne mogu da verujem. Gde sam došao, ne mogu ništa da pogodim, ljudi gledaju, sramota (smeh). Meni trebaju kopačke za fudbal, onda bih možda i mogao da igram. Serviram za prvi set, dva puta padnem na glavu. Neverovatno. Još mi je enigma to kretanje na travi.

Gojo je na velikoj sceni zablistao krajem 2021. na završnom turniru Dejvis kupa, kada je sa Hrvatskom stigao do finala, izbacivši Srbiju u polufinalu. Dao je veliki doprinos u tom duelu komšija, pobedom nad Dušanom Lajovićem.

 - Najboljih mesec dana u mojoj karijeri. Negde sam pogrešio, trebalo je da idem na timski sport očigledno. Imaš 5-6-7 ljudi, imaš s nekim da pričaš, da se družiš. A ovako stalno sam sam nešto. Hajde, ovde su mi i došli prijatelji, pa je super bilo, ali gledaš, svake nedelje, pa izađeš na teren, igraš ATP u Štutgartu u 1 popodne, gledate 50 starih Nemaca. Mene boli briga, nemam neki žar. Trebalo bi da imam, došao sam iz koledž tenisa, gde su ljudi u faci sve vreme, stalno je neki pritisak, pljuju te, energija je. Ovde smo svi mirni, svi smo u belom. Drugačije je, treba se priviknuti na profesionalni tenis. Ne mogu da kažem da sam još uvek uspeo. Koliko god sam bolji nego što sam bio, još uvek je to meni... Kad igram za Dejvis kup, onda te nosi. Igram sa Lajovićem, vodim 4:1, izgubim set nešto preglupo... Realno danas bih se raspao kao kokica da mi se to dogodilo, tamo sam samo nastavio. ’Šta ima veze, izgini tu ako treba’. To je taj pravi pristup sportu. 

AP Photo/Kin Cheung

 

Borna ističe da su ulaganja u sport u Hrvatskoj sve manja, a u tenis praktično nikakva.

 - Realno ni ja nije trebalo da budem tu gde jesam, tako da sam i ja iznenađenje. Išao sam na koledž, niko nije očekivao da ću biti tu, igrati glavni turnir Grend slema. Mali Prižmić, pobednik Rolan Garosa, već je Top 300. Puno se od njega očekuje, ali ne treba da mu se stavlja pritisak na leđa jer nije lako. Ima tu milion stavki. Mili Poljičak, osvojio juniorki Vimbldon, malo se muči, ali pokazao je da može. Eto ja nakon tog Dejvis kupa u Madridu, dolaze svi ti političari, predsednici Saveza, svi se smeju, hoće da se slikaju. Neću da se slikam, zašto bih se slikao? Napravi jedan teren. Hrvatski tenis nema centar. Dolaze tu Borna Ćorić, Marin Čilić, u tom trenutku Top 20, mi dolazimo na pripreme i moramo da se pripremamo na terenu koji je zatvoren u teniskom klubu Zagreb. Ljudi kada dođu, umiru od smeha, ne mogu da veruju da je to tako. I sad, šta očekivati od hrvatskog tenisa. Ovo sve što se događa, tim momcima bi trebalo da se skine kapa. Okej, Marin je malo, već je stariji, ne znam kako je bilo kad je bio mlađi. Ja sam npr. čist projekat svog rada. Nikad nisam bio gladan, moji su mogli da mi plate da treniram. Ali, ima puno dece koji ne mogu. Ali Savez, država, ne rade ama baš ništa da to poprave. Imaš reprezentaciju koja je prva na svetu, koja igra finale, polufinale DK, koja se ove godine ponovo kvalifikovala. A ti nemaš jedan teren, ne znam šta više reći. Mala Marčinko, sve su to privatni projekti, to nema veze sa Savezom, koji nije izbacio igrača već od Čilića, ako je uopšte i njega. Za mene je ovo sve čudo iskreno. Svi Hrvati bi trebalo da kažu: ’Ovo je najveće svetsko čudo šta mi radimo’. Dođemo i dobijemo Srbe u Dejvis kupu. Okej, to je jedan meč, sve se može okrenuti. Ali, gde smo mi u odnosu na vas u tenisu? To je miljama daleko. Možemo se mi lagati, ali to je miljama daleko. 

Novak je sa svojim Teniskim centrom probao da pokrene veću priču, ne striktno vezanu za Srbiju, a priliku da trenira na Dorćolu imao je i Borna.

 - Bio sam na pripremama kada je on tada (za vreme korone prim. aut) to napravio. Bila je neka priča, ali šta se tu događa, stvarno ne znam. Super je što ima volje i želje da pomogne, ali mislim da na našim prostorima samo udariš 10 puta glavom u zid i kažeš: ’Ma šta ću ja, imam svoje, pokušavam ovde da osvojim 300. Grend slem. Da se svađam sa nekim za teren, za ovo’. Nažalost, ništa mi nije jasno. U Hrvatskoj sve manje i manje novca ide u sport. Onda će svi da dođu kada je nešto dobro. 

Čini se da je fudbal u Hrvatskoj mnogo popularniji od tenisa, mada stanje u ovom sportu takođe nije baš najsjajnije, uprkos odličnim rezultatima „vatrenih“.

 - Koji stadion imaš? Okej, Poljud na nešto liči, ali isto mora da se renovira. Maksimir? Šta je ono? Osijek je sada napravio stadion. Ljudi sa naših prostora, vole, ginu za reprezentaciju, njima je to dodatni, ekstra motiv. Tako je i u fudbalu, u tenisu nama. Sve ide od samih igrača. Možda da imamo sistem, da imamo sve, niko ne bi bio dobar (smeh). Ovako dođeš i grizeš, trudiš se, boriš se. Ko zna. Užasno je stanje. Ako neko hoće da čuje, nešto da napravi. Dajte bar dva terena da možemo da igramo, zaključio je Gojo. 

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI