SAD i NATO koriste Kinu i Ukrajinu da drže EU u šaci

Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Pekingu početkom novembra, utrkivanje evropskih lidera da se sastanu sa Si Đinpingom na skupu G20 na Baliju, kao i razgovor koji je francuski predsednik Emanuel Makron vodio sa kineskim predsednikom tom prilikom ukazuju da je Evropa sve otvorenija za intenziviranje odnosa sa Kinom.

NATO, sa druge strane, pojačava antikinesku retoriku, ukazuje kineski "Global tajms".

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je tokom govora u Madridu u ponedeljak ukazao na navodno "sve veće stremljenje Kine da kontroliše našu kritičnu infrastrukturu, lance snabdevanja i ključne industrijske sektore", i pozvao članice alijanse da ne postanu zavisne od Kine.

EPA

Stoltenberg je istom prilikom dodao da Kina predstavlja "izazov za našu bezbednost, vrednosti i interese".

Kina ili NATO, šta je prava pretnja?

Izjave generalnog sekretara NATO-a ukazuju na to da SAD ne žele da vide jačanje odnosa izmeću evropskih zemalja i Kine u trenutku kada se EU bori sa mnogim izazovima, ocenjuje "Global tajms".

Takođe, činjenica da Stoltenberg govori o navodnim kineskim namerama da kontroliše evropsku infrastrukturu i lance snabdevanja predstavlja širenje agende NATO-a na polja van vojne bezbednosti, ukazuje kineski list.

Uprkos Stoltenbergovim tvrdnjama, distanciranje od Kine nije u evropskom interesu i moglo bi da ima katastrofalne posledice, ukazuje direktor Odeljenja za evropske studije na kineskom Institutu za međunarodne studije Cui Hongdžijan.

To što Stoltenberg preuveličava kinesku navodnu "pretnju" ne bi li podstakao veću solidarnost u redovima NATO-a ukazuje da je alijansa i te kako zaglavljena u hladnoratovskom načinu razmišljanja, ukazuje profesor sa Instituta za međunarodne odnose na Kineskom univerzitetu za spoljne poslove Li Haidong.

Podsticanje sukoba jedini je način da NATO opravda svoje postojanje, dodaje Li.

Shodno tome, EU može postati još zavisnija od NATO i SAD, pa će održavanje evropske autonomije biće još teže, procenjuje Li.

Sa druge strane, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je tokom telefonskog razgovora sa italijanskim kolegom Antoniom Tajanijem u ponedeljak izjavio da Kina EU smatra važnim partnerom i da podržava njenu stratešku autonomiju, ali je i dodao da treće strane - ovo se odnosi na SAD - ne bi trebalo da ograničavaju odnose Kine i EU, budući da ih se i ne tiču.

Ucena EU kroz "politički korektno" naoružavanje Ukrajine

SAD i NATO takođe koriste konflikt u Ukrajini kako bi osnažili svoj uticaj u EU, budući da su podržavanje Ukrajine učinili "politički korektnim" stavom, smatra ekspert.

Navodna pretnja koju konflikt predstavlja za bezbednost Evrope NATO koristi kao izgovor za trošenje više novca na naoružanje, ukazuje Li, i dodaje da Bajdenova administracija vrši veći pritisak na Evropu budući da republikanska većina u Predstavničkoj kući SAD može odlučiti da smanji vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.

Trošenje više novca na naoružanje u trenutku kada se Evropa bori sa energetskom krizom i inflacijom, te sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji, može dovesti do još većeg nezadovoljstva evropskog stanovništva svojim vladama, i time evropske vlasti učiniti još zavisnijim od SAD, zaključuju kineski eksperti.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI