PEKING ŠALJE MEŠOVITE SIGNALE Da li je na pomolu kraj trgovinskog rata sa SAD?

Šef američke diplomatije doputovaće u Kinu u trenutku kad su kinesko-američki odnosi opterećeni brojnim problemima, od trgovinskog rata, preko Ukrajine, do sukoba oko Tajvana. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je prekjuče da će Kina nastaviti da gradi strateško partnerstvo s Rusijom, ali i najavio otopljavanje odnosa s Amerikom, Australijom, Japanom i Evropskom unijom.

Vang se složio s ranijom Blinkenovom izjavom da dve najjače svetske ekonomije moraju da održavaju kanal komunikacije, ali i dodao da Peking neće sedeti skrštenih ruku dok Amerika suzbija kineski napredak, prenosi „Saut Čajna morning post”.

Kineski ministar spoljnih poslova pozvao je administraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena da „skrene s kursa” i prestane da „deli svet na blokove”. Bila je to opaska na novu američku spoljnopolitičku i bezbednosnu doktrinu, koja je identifikovala Kinu kao najvećeg izazivača američke moći. Kad je prvi put posetio Evropu u svojstvu šefa Bele kuće, Bajden je otvoreno poručio transatlantskim saveznicima da od njih očekuje da se u predstojećem odmeravanju snaga između Vašingtona i Pekinga nedvosmisleno svrstavaju na američku stranu. Otkako je Bajden došao na vlast, najviši vašingtonski zvaničnici stalno posećuju jugoistočnu Aziju, predstavljajući tamošnjim liderima prednosti saradnje s Amerikom umesto s Kinom.

Jedna od najvećih kritičarki Kine na američkoj političkoj sceni je Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa, koja kinesko-američko rivalstvo predstavlja kao obračun između demokratije i autokratije. Uprkos kineskom protivljenju, Nensi Pelosi je letos obišla Tajvan, defakto samostalnu teritoriju koju Peking smatra delom Kine. Vang je ovu posetu ocenio kao pokušaj „hegemonske sile” da zastraši Kinu, a Ameriku je optužio i da remeti mir i stabilnost jer okreće kineske susede protiv Pekinga. Na kraju je Vang pozvao Ameriku na saradnju, smatrajući da je saradnja „nužnost, a ne izbor”.

Kad je u novembru najavio dolazak u Kinu, Blinken je istakao da Vašington i Peking moraju da „održavaju otvoreni kanal komunikacije da takmičenje ne bi preraslo u konflikt”, preneo je „Blumberg”. Istog meseca Bajden se susreo s kineskim predsednikom Si Đinpingom na sastanku G20 u Indoneziji, ali njihov sastanak nije otklonio nijedan problem u bilateralnim odnosima.

Amerika je oštro kritikovala ponašanje kineske vlade prema muslimanskoj manjini kao i gušenje demokratskih institucija u Hongkongu. Dok zvanično priznaje kineski suverenitet nad Tajvanom, Vašington suštinski tretira ovu teritoriju kao nezavisnu zemlju. Raniji američki predsednici namerno su davali dvosmislene izjave o tome da li bi branili Tajvan, ali je Bajden više puta otvoreno kazao da bi poslao vojsku u slučaju kineske invazije. Iako je Stejt department relativizovao predsednikovu izjavu i pojašnjavao da se ništa nije promenilo u američkoj politici prema Tajpeju, Bajdenove reči ipak su podigle tenzije u odnosima između Vašingtona i Pekinga.

Blinken će biti najviši američki zvaničnik u poseti Kini od 2018, kad se u Pekingu obreo Majk Pompeo, tadašnji državni sekretar. Pompeo je predstavljao vladu Donalda Trampa, koja je zaoštrila odnose s Kinom jer je uvela tarife od 25 odsto na kinesku robu vrednu 360 milijardi dolara. Pošto je Peking uzvratio istom merom, započeo je kinesko-američki carinski rat, koji traje i dve godine posle smene vlasti u Beloj kući.

Iako je sadašnja vašingtonska vlada razmišljala o tome da ukine tarife, prevladao je stav da se za to još nisu stekli uslovi. Glavni američki podsticaj za okončavanje carinskog rata je potreba da se zaustavi rast cena u SAD. Deo tima u Zapadnom krilu savetovao je Bajdena da umanji ili ukloni tarife jer bi kineski proizvodi pojeftinili i umanjili inflaciju.

Vraćanje na staro zagovaraju i američke kompanije koje se oslanjaju na uvoz resursa iz Kine, a čiji su proizvodi poskupeli zbog carina na kineske sirovine. Ipak, prevagnulo je mišljenje Bajdenovih saradnika koji su smatrali da se ne može pregovarati o carinama dok Peking zvecka oružjem, odnosno izvodi vojne vežbe oko Tajvana. Kao i Trampova administracija, i Bajdenova vlada zahteva da Kina uvaži makar deo američkih pritužbi kad je reč o subvencijama, manipulisanju valutom i intelektualnoj svojini.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI