Rusija konačno potpisuje mirovni sporazum?
Japan, bez obzira na kompleksne odnose sa Rusijom, želi da zaključi mirovni sporazum, jer smatra da je žalosno da on ne postoji 77 godina nakon okončanja Drugog svetskog rata, izjavio je japanski premijer Fumio Kisida na „Nacionalnom mitingu za povratak severnih teritorija“, kako nazivaju južni deo ruskih Kurilskih ostrva.
- Izuzetno je žalosno što 77 godina nakon završetka rata pitanje severnih teritorija ostaje nerešeno, a između Japana i Rusije još uvek nije zaključen mirovni sporazum. Trenutno se japansko-ruski odnosi nalaze u teškom položaju zbog agresije Rusije u Ukrajini. Međutim, vlada Japana je odlučna i namerava da reši teritorijalno pitanje i zaključi mirovni sporazum - rekao je on.
U skladu sa odlukom japanske vlade od 1981. godine „Nacionalni miting za povratak severnih teritorija“ se održava svake godine 7. februara u čast potpisivanja 1855. godine prvog rusko-japanskog sporazuma. Na mitingu učestvuju ministri, poslanici oba doma parlamenta iz vladajuće i opozicionih partija, kao i bivši stanovnici južnog dela Kurila. Ultra desničarske grupe to koriste kao povod za antiruske proteste na ulicama gradova i ispred predstavništva Ruske Federacije, koje čuva policija.
Prvi put u poslednje tri godine je događaj organizovan uz lično prisustvo aktera događaja, jer je ranije zbog kovida bilo zabranjeno okupljanje. Oko Narodnog pozorišta, gde je održan miting, su pojačane mere bezbednosti i nalazi se veliki broj policajaca, a pojačana je i kontrola na samom ulazu u pozorište. Pojačane mere su u vezi i sa ubistvom bivšeg japanskog premijera Šinza Abea koje se dogodilo prošle godine.
Spor sa Japanom
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)