U svetu se grade 54 nova atomska reaktora: Najviše u Kini (16)

 

Uprkos curenju radioaktivnog materijala zbog havarija u nuklearnim centralama „Ostrvu tri milje”, „Černobilju” i u „Fukušimi”, koje su ostavile košmarni trag u kolektivnoj svesti čovečanstva, globalna panika zbog klimatskih promena kao da je umanjila strah od atomske energije, piše Politika.

Vrtoglavi rast cena gasa i ambiciozni klimatski ciljevi da se emisija štetnih gasova u narednih deset godina prepolovi, a do 2050. svede na nulu, dali su novi vetar u leđa električnoj energiji koja se dobija iz nuklearki. Mnogim svetskim liderima koji promovišu zelenu energiju postaje sve jasnije da solarne elektrane i elektrane na vetar ne mogu u tako kratkom roku da nadomeste glad za čistom energijom bez nuklearne fisije u mirnodopske svrhe.

Alo!/M. Š.

Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, samo 10 odsto ukupne svetske električne energije danas dolazi iz 445 nuklearnih reaktora koji se nalaze u 32 zemlje i Tajvanu. Oni obezbeđuju 2.553 teravat-časa, što je 30 odsto električne energije s niskim karbonskim otiskom. Iako su u periodu od 2005. do 2020. ugašena 193 nuklearna reaktora, trend je počeo da se menja. U toku ove godine u svetu se grade 54 nova atomska reaktora, najviše u Kini (16) i Indiji (6) zatim u Južnoj Koreji (4). Rusija, Velika Britanija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska predvode listu zemalja koje grade dva nova reaktora.

Iako je na početku svog mandata Emanuel Makron obećao da će do 2035. smanjiti udeo nuklearne energije sa sadašnjih 75 odsto na 50 procenata, aktuelna energetska kriza je promenila prioritete Jelisejske palate. Kako piše „Figaro”, francuski predsednik bi pre Božića trebalo da najavi izgradnju šest novih nuklearnih reaktora tipa EPR (treća generacija reaktora s vodom pod pritiskom).

Tanjug/Ap

Slične najave o važnosti uloge nuklearne energije u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida u atmosferu stižu iz mnogih zemalja od Kine i Belorusije, preko Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mađarske, do SAD i Velike Britanije.

Vlada Borisa Džonsona nedavno je pristala da finansira izgradnju nove atomske centrale kao deo nacionalne strategije dostizanja nulte emisije ugljen-dioksida. Konačna odluka o lokaciji novog postrojenja biće doneta u 2022.

SAD imaju najveći broj aktivnih nuklearnih reaktora na svetu – 93. Ipak, američkim nuklearkama koje su prošle godine obezbeđivale oko 20 odsto struje već ističe radni vek jer im je prosečna starost 39 godina. Posle havarije u elektrani na Ostrvu tri milje 1979. godine u Pensilvaniji, entuzijazam za nuklearke zbog straha od moguće radijacije počeo je da splašnjava.

Foto: Shutterstock

Iako je Njujorku obezbeđivala četvrtinu struje, sada već bivši guverner Endru Komo je krajem aprila ove godine zatvorio i drugi nuklearni reaktor u elektrani „Indijan point” na reci Hadson. To je bio 39. atomski reaktor koji su Amerikanci do sada ugasili.

Budući da je u toku izgradnja samo dva nova reaktora u elektrani „Vogtl” u Džordžiji, postavlja se pitanje kako će SAD ispuniti Bajdenovu agendu da do 2050. zatvore 10.000 elektrana širom zemlje koje rade na fosilna goriva, uglavnom na gas.

Nemačka je uz Italiju i Belgiju postala glavni promoter gašenja nuklearki u Evropskoj uniji. Posle havarije u japanskoj nuklearki „Fukušima” 2011. izazvane katastrofalnim zemljotresom, kancelarka Angela Merkel je ubrzala proces gašenja atomskih elektrana. Plan je da do kraja iduće godine bude zatvoren i poslednji reaktor.

Tanjug/Ap

Prema izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju, u 13 članica EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne energije, što je 26 odsto ukupno proizvedene struje u uniji. A više od polovine električne energije dobijene iz atomskih centrala u EU proizvodi samo jedna zemlja – Francuska. Pariz je zato uz podršku još devet članica EU (Bugarske, Hrvatske, Slovenije, Češke, Slovačke, Mađarske, Poljske, Finske i Rumunije) zatražio od Evropske komisije da se za nuklearnu energiju dodeli „zelena etiketa” zato što nuklearke imaju karbonski otisak na nivou vetroparkova.

Uprkos visokoj ceni (između šest i devet milijardi dolara za 1.100 megavata) i dugim rokovima za izgradnju nuklearki, direktor Međunarodne atomske agencije Rafaele Marijan Grosi je na Konferenciji o klimatskim promenama u Glazgovu poručio da nuklearna energija može biti čak i efikasno sredstvo za postizanje veoma ambicioznih ciljeva koje su zemlje postavile kako bi smanjile karbonski otisak.

Profesor emeritus fizike sa Univerziteta Oksford Vejd Alison u autorskom tekstu za magazin „Forin afers” piše da nuklearna energija nije „vakcina za klimatske promene”, ali da je važna komponenta u procesu smanjivanja emisije ugljen-dioksida, apelujući da se prestane sa zatvaranjem nuklearnih elektrana.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI