Šapić: Žrtve ratova devedesetih ne smemo da zaboravimo kako nam se nešto slično nikada ne bi ponovilo
On je u ime Grada Beograda položio venac i poručio da žrtve ratova devedesetih godina nikada ne smemo da zaboravimo. Naglasio je da svaki spomenik koji postavljamo postaje mesto sećanja, a da novi Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine u periodu od 1990-1999 godine ima poseban značaj za sve nas.
- Izuzetno mi zadovoljstvo i čast što smo u prilici da „otkrijemo“ novi spomenik posvećen ljudima na koje, čini mi se, ponekad čitavo srpsko društvo zaboravi. Ljudi koji su dali živote za za naš narod i naši zemlju, tokom devedesetih godina zaslužuju reprezentativno spomen-obeležje. Često se pozivamo na ratove i žrtve iz devedesetih godina prošlog veka, koji naravno nisu ništa manje važni. Ipak, najsvežije rane na neki način zaboravljamo zbog atmosfere pod koju potpadamo, a koja često pokušava da srpskom narodu „prilepi“ etiketu jedinog krivca za sve što se desilo - poručio je Šapić.
On je dodao da to ne smemo da dozvolimo jer srpski narod kroz čitavu istoriju, nikada nikoga nije napadao već se isključivo branio i pomagao drugima, a greške i koje je pravio je uvek pravio, najviše na sopstvenu štetu.
- Srpski narod je kroz istorju, nažalost, krvlju plaćao svoju slobodu. Tako je bilo i u ratovima devedesetih, samo što su nam ti ratovi, pored „krvi koju smo dali“, odneli i neke druge stvari. U tom trenutku srpska država je u nekim situacijama pokazala i slabost i nije do kraja stala „iza“ svog naroda, ma gde on živeo. Zbog toga često ponavljam da naša država mora da stoji iza svakog Srbina, gde god se nalazio. Kada su pripadnici našeg naroda bliže „matici“, to je lakše ostvariti i zbog toga je briga o našem narodu u regionu nešto što nikada ne smemo da se odreknemo bez obzira u kojoj državi on živeo. Kada to kažem, ne mislim na bilo kakve pretenzije na tuđe, već na jednostavnu brigu o nekome svome, gde god on živeo. To rade sve ozbiljne države i narodi, ali u njihovom slučaju se to tretira kao jedna vrsta odgovornosti i brige, a kada to radimo mi, onda se tretira kao jedna vrsta srpske hegemonije i pokušaja nametanja svega srpskog tamo gde mu, kako oni kažu, nije mesto - naveo je Šapić.
Prema njegovim rečima, srpski narod je vekovima živeo na određenim područjima na kojima ga danas nema i da to smemo da zaboravimo, kako nam se ne bi opet ponovilo.
- To sam govorio i kada je bila godišnjica „Oluje”, jer ukoliko zaboravimo kako i zbog čega nam se to desilo, ponoviće nam se. Isto će nam se desiti ukoliko budemo stalno i isključivo tražili krivca u drugima. Zbog toga želim da odam veliku počast ljudima kojima je ovaj spomenik posvećen, kao i njihovim porodicama. Moramo da gajimo kulturu sećanja i da ih nikada ne zaboravimo. To su ljudi koji su tokom izuzetno teških i nesrećnih vremena za našu zemlju, u kojoj su se videle sve slabosti tadašnje srpske države, platili svojom glavom, a njihove i druge porodice su izgubile ognjišta i sve drugo što su posedovale. Danas želim da se poklonim, da svi odamo počast našim palim sunarodnicima i da nam ubuduće sve što se desilo tokom devedesetih posluži za nauk kako nam se ne bi ponovilo - zaključio je Šapić.
- Ovaj spomenik je najbolji primer naše borbe za ostvarivanje naših prava i položaja u društvu i državi. Posebno želim da zahvalim Gradu Beogradu i Aleksandru Šapiću koji nam je omogućio da pokažemo da naši poginuli borci nisu zaboravljeni, da njihova žrtva nije uzaludna, jer nije mrtav ratnik koji je poginuo već onaj koji je zaboravljen - istakao je Vasiljević.
Autor Spomenika žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990 – 1999. godine je arhitekta Mašan Petrović, a donator Danko Filipović.
Otkrivanju spomenika prisustvovali su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, arhitekta Marko Stojčić i predsednik Opštine Savski venac Miloš Vidović.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)