Ubrzava se litijumska trka – ko će ovladati ključnim resursom budućnosti?

(Piše: Ekipa Alo!)

Litijum, često nazivan „belim zlatom“, postao je jedan od najtraženijih resursa savremenog doba. Neophodan za proizvodnju baterija, obnovljive izvore energije i napredne tehnologije, ovaj metal je u središtu globalne trke velikih sila. Dok Evropa i SAD nastoje da smanje zavisnost snabdevanja iz Kine, Rusija u litijumu vidi priliku za jačanje svog ekonomskog i geopolitičkog uticaja.

Najnovija dešavanja na geopolitičkoj sceni idu u prilog prognozama da će litijum biti „nafta 21. veka“. SAD i Evropa ubrzano razvijaju sopstvene resurse i na razne druge načine nastoje da smanje zavisnost od Kine koja dominira u lancima snabdevanja ključnim metalom za baterije električnih vozila, obnovljive izvore energije, ali i vojne tehnologije.

Litijum je neočekivano postao i faktor za rešavanje situacije u Ukrajini. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je nedavno da očekuje da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pristati na sporazum o kritičnim mineralima između dve zemlje. Ovaj dogovor, koji obuhvata pristup ogromnim rezervama litijuma, kobalta i grafita u Ukrajini, smatra se ključnim za jačanje američkih lanaca snabdevanja strateškim sirovinama. Deo ovih resursa se nalazi u oblastima koje su zauzele ruske snage i mogao bi završiti pod ruskom kontrolom.

Sporazum je bio na ivici sklapanja, ali je zapao u krizu nakon sastanka Trampa i Zelenskog u Vašingtonu krajem februara. Iako je dogovor o rudama privremeno pao u drugi plan posle napete bilateralne konferencije, diplomatski razgovori su nastavljeni u Saudijskoj Arabiji, gde su ukrajinski i američki zvaničnici obnovili pregovore o ovom važnom pitanju.

Sporazum je sada ponovo na stolu, a njegov značaj prevazilazi bilateralne odnose i mogao bi da ima široki geopolitički uticaj. Litijum i drugi kritični minerali iz Ukrajine mogli bi da igraju ključnu ulogu u strategiji SAD za smanjenje zavisnosti od kineskih dobavljača, dok bi Ukrajina obezbedila dugoročnu ekonomsku podršku od strane Vašingtona.

Foto: Shutterstock

Evropska unija takođe vodi intenzivne pregovore s Kijevom. Evropski komesar za industriju Stefan Sežurne izjavio je da Ukrajina može obezbediti 21 od 30 ključnih minerala koji su potrebni za zelenu i digitalnu tranziciju. Paralelno s tim, Brisel ubrzava eksploataciju litijuma u Finskoj, Portugalu, Nemačkoj, Francuskoj i Austriji, koristeći novi zakonski okvir koji olakšava razvoj rudarskih projekata.

Dok Zapad traži alternativne izvore snabdevanja, Kina ne gubi vreme. Peking je poslednjih godina značajno povećao domaću proizvodnju litijuma, proširujući eksploataciju na Tibetu i visoravni Činghaj-Tibet. Prema podacima kineske agencije Sinhua, zemlja je povećala rezerve litijuma sa 6 odsto na 16,5 odsto svetskog kapaciteta, čime je postala druga po veličini sa ležištem  ovog minerala.

Rusija, s druge strane, koristi svoje rudne resurse kao pregovarački adut i pokušava da izgradi saradnju sa SAD, uprkos geopolitičkim tenzijama. Dok je Vašington intenzivno pregovarao s Kijevom o litijumu, ruski predsednik Vladimir Putin je javno pozvao SAD na zajedničke investicije za razvoj  ruskog rudnog bogatstva. Direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF), Kiril Dmitrijev, izjavio da Rusija planira značajna ulaganja u razvoj domaćih ležišta i traži međunarodne partnere.

U ovom nadmetanju, ključna pitanja ostaju: Kako  obezbediti dovoljno litijuma što pre za ubrzanu zelenu tranziciju? Koliko će geopolitički interesi oblikovati ekonomsku mapu u godinama koje dolaze? I gde je u svemu tome Srbija koja ima jedno od najkvalitetnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi? Jedno je sigurno—trka za litijumse ubrzava, a „belo zlato“ moglo bi odrediti novi globalni poredak.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI