MUDRI SAVETI VLADIKE NIKOLAJA: Kako se postaviti prema neprijateljima, treba li ih kuditi?
Foto: Printscreen / Youtube

Svako od nas u svom okruženju ima znanog ili neznanog neprijatelja. Ukoliko su znani, često se ispunimo gordošću pri pomiisli na njih, a evo koji su mudri saveti Vladike Nikolaja, kada su neprijatelji u pitanju.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem. Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju.

Ovi su me učinili strancem u zemaljskim carstvima, i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao što gonjena zver nađe sigurnije sklonište nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, našao najsigurnije sklonište, sakrivši se pod Tvoj šator, gde ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Oni su mesto mene ispovedili grehe moje pred svetom. Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati sama sebe. Oni su me mučili onda, kad sam ja bežao od muka. Oni su me ružili onda, kad sam ja sam sebi laskao. Oni su me pljuvali onda, kada sam se ja gordio sobom. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Kad sam se ja pravio mudrim, oni su me nazivali ludim.

Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu. Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu. Kad sam žurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom. Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iz sna. Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, oni su ga rušili i izgonili me van. Zaista, neprijatelji su me odrešili od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ih ogorči protiv mene da bi moje bekstvo k Tebi bilo bespovratno; da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina; da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj; da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca: gordosti i gneva; da bi sve svoje blago sabrao na nebu; ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života.

Neprijatelji su me naučili da znam, – što malo ko zna – da čovek nema neprijatelja u svetu izvan sebe. Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji. Zaista teško mi je reći, ko mi je učinio više dobra i ko više zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji. Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje. Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna. Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaći života. Zato slobodno korača između njih i moli se Bogu za njih; Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Vladika Nikolaj Velimirović

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (1)

Loading
Iz istorije

01.06.2021 17:48

"... Drvo je odsečeno, ali Bog zna šta radi i mi se moramo pokoriti Njegovoj volji. Ako je drvo odsečeno, ali iz odsečenog drveta nikle su mnoge mladice, a to su mnogi i mnogi Ljotići. Ako je pao Dimitrije Ljotić, desetine hiljade srpskih junaka pod oružjem zajednički sjedinjeni, ne pojedinci, nego zajednički su zamenici Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić je čovek koji je nadahnjivao ljude. Nosio je teški krst i u ratu i u miru, jer ni u miru mu ljudi nisu hteli dati mira. A u ratu je izvršio svoju dužnost i kao vojnik i kao građanin. Baš oni koji su bili na površini i koji su bili glava narodana nisu ga razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti...." Nikolaj Velimirović “Govor na odru Dimitrija V. Ljotića” April 1945