Na današnji dan rođena je devojčica čiji dnevnik je ostao kao nemi svedok nacističkih zločina

 

Na današnji dan 1929. godine rođena je Anelis Ana Mari Frank, devojčica iz bogate jevrejske porodice. An je bila ćerka Ota i Edit Frank-Holender i mlađa sestra Margo Frank.

Rođena je u nemačkom gradu Frankfurtu na Majni, gde je porodica njenog oca živela generacijama. Ekonomska kriza, Hitlerov dolazak na vlast i sve veći antisemitizam prekinuli su bezbrižan život jedne porodice. Kao i mnogi drugi Jevreji, Anina porodica odlučuje da napusti Nemačku.

Tajno skrovište

Preselili su se 1933. u Holandiju koju je nacistička Nemačka okupirala 1940. godine. Dve godine kasnije progoni Jevreja postaju učestaliji, te su se Frankovi sakrili u tajne prostorije u poslovnoj zgradi Ota Franka.

Ujutro, 4. avgusta 1944, u tajno skrovište upala je Zelena policija nakon obaveštenja od nikada identifikovanog prijavljivača.

Tada su Frankovi odvedeni u štab Gestapoa, gde su saslušani i zadržani tokom noći. Sutradan su prebačeni u "Kuću pritvora", pretrpani zatvor u centru Amsterdama.

Odvođenje u logor

EPA/KOEN VAN WEEL

Dva dana kasnije, prebačeni su u tranzitni logor Vesterbork, kroz koji je, u to vreme, prošlo već 100.000 Jevreja. S obzirom na to da su bili uhapšeni tokom skrivanja, smatrani su kriminalcima i poslali su ih u kazneni sabirni centar na robiju.

Iz Vesterborka u Aušvic, grupa je prebačena 1944. poslednjim transportom u tom pravcu. U Aušvic su stigli tri dana kasnije.

U pometnji koja je nastala usled napuštanja vozova, muškarci su nasilno odvojeni od žena i dece, a samim tim i Anin otac Oto. Od ukupno 1.019 putnika, 549 je poslato direktno u gasne komore. Među njima su bila sva deca mlađa od 15 godina. Ana je 15 godina napunila dva i po meseca ranije, tako da je bila među pošteđenima.

Iako je znala da je polovina putnika poslata u komore, nikada nije saznala da su svi iz "Tajnog skrovišta" pošteđeni. Mislila je da je njen otac, u pedesetim godinama i ne naročito snažan za rad, ubijen odmah nakon što su ih rastavili.

Pisanje dnevnika

EPA/SEM VAN DER WAL

Ani je u ratu dnevnik predstavljao najboljeg prijatelja, neko kome se može poveriti u tako teškim trenucima. Pored svojih tajni, strepnji, nadanja i doživljaja, ona u dnevnik beleži i kratke priče i prikuplja citate i lepe rečenice drugih pisaca. Tokom dve godine provedene u skrivanju od nacista sa svojom porodicom u Amsterdamu, Ana je u dnevnik zapisivala događaje sa kojima su se suočavali. Pisala je o očajanju, o gubitku nade, o strahu koji je svakim danom bio sve veći.

"Došla sam do tačke gde se strašno brinem hoću li živeti ili umreti. Kad pišem, mogu se odvojiti od svih mojih briga. Svet će se nastaviti okretati bez mene, a ne mogu ništa učiniti da promenim događaje", napisala je Ana u svom dnevniku.

Dnevnik Ane Frank svojevremeno postaje pisanje pisama imaginarnoj prijateljici Keti, kako je i nazvala dnevnik. Skoro svako poglavlje započinje sa "Draga Keti", a završava sa "Tvoja Ana".

Nepoznat datum smrti

EPA/FOCKE STRANGMANN

 

Početkom marta 1945, logor je pogodila epidemija tifusa, koja je ubila 17.000 zatvorenika. Anina sestra Margo je, usled velike slabosti, ispala iz svog kreveta koji je bio na sprat i umrla od udarca.

Nekoliko dana kasnije, a samo mesec dana pre oslobađanja logora, 15. aprila 1945, umrla je i Ana. Tačan datum Anine smrti ostaje nepoznat, a za njega se smatra "rani mart 1945".

Nakon oslobođenja, logor je spaljen kao mera za sprečavanje daljeg širenja bolesti. Tela Ane i Margo su takođe spaljena i zakopana u masovnu grobnicu.

Anin otac Oto bio je jedini preživeli član porodice. Tokom svog dugog putovanja nazad u Holandiju saznaje da je umrla njegova supruga Edit. U tom trenutku ne zna ništa o svojim ćerkama i pokušava da ih pronađe u nadi da će ih ponovno videti. Međutim, po dolasku u Amsterdam prima vest da su obe umrle od bolesti u logoru. Mlada žena Mip Gis, koju je tada pronašao, daje mu Anine dnevnike. Oto čita dnevnik i otkriva sasvim drugu Anu.

Širenje Anine pisane reči

EPA

Oto Frank je dnevnik predao istoričarki Ani Romajn-Fershor na pregled, a ona je čak i pokušala, mada bezuspešno, da ga objavi. Dala ga je svom mužu Janu Romajnu, takođe istoričaru i novinaru. Kao novinar, on je napisao članak o dnevniku nazvan "Dečji glas", koji je objavio u holandskim novinama "Het Parol" 3. aprila 1946.

Njegov članak privukao je pažnju mnogih izdavača, a dnevnik je prvi put izdat 1947. godine, a 1950. pratio ga je drugi krug "originalnog izdanja".

Nakon Otove smrti 1980, originalni dnevnik je predat Holandskom institutu za ratnu dokumentaciju, koji je sproveo razna istraživanja, uključujući i forenzičko, da bi se konačno utvrdila autentičnost dnevnika. Dnevnik je ponovo potvrđen kao autentičan, a istraživanja su uključena u "kritičko izdanje" dnevnika izdato 1989. Uz njihove dokaze i paralelno nezavisno istraživanje sprovedeno na osnovu sopstvene volje, Regionalni sud Hamburga je takođe potvrdio autentičnost dnevnika.

Kako to obično biva u istoriji, veliki ljudi postaju poznati nakon smrti, pa tako i hrabra devojčica Ana koja je opisala život tokom skrivanja za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.

Najčitanija knjiga u svetu

"Dnevnik Ane Frank" jedna je od najčitanijih knjiga svih vremena širom sveta. Anin dnevnik je zapravo priča o veri, nadi i ljubavi. U ovoj formi Ana Frank dala je neke od najiskrenijih i najpotresnijih svedočanstava o životu jedne devojčice, okružene strahotama. Knjiga se nalazi na listi Le Mondeovih 100 knjiga prošlog veka. Anin dnevnik je knjiga koja je svoju popularnost stekla ne samo zbog izuzetnih događaja koji su u njemu opisani, već i zbog Aninog izvanrednog pripovedačkog dara i njenog neumornog duha kroz najstrašnije okolnosti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI