DOK NE STIGNE LEKAR: Šta sve morate da znate o pružanju prve pomoći - Brza reakcija spasava život!

Šetate ulicom na plus 40, i - paf, neko ispred vas kolabira i padne u nesvest. Šta da radite i kako da mu pomognete, s obzirom na to da niste lekar? S istim dilemama susrećemo se i kod saobraćajnih nesreća, davljenja u vodi i sličnih situacija koje su na ovim temperaturama češće nego inače. 

Alo! objavljuje savete koji će vam pomoći da reagujete na pravi način kako ne biste napravili više štete nego koristi...

KAD NEKO KOLABIRA

- Osobu ne podizati da sedi ili stoji

- Premestiti je u hladovinu

- Položaj ležeći, sa nogama podignutim pod uglom od 45 stepeni

- Raskomotiti osobu oko vrata, skinuti kaiš

- Poprskati je vodom po licu i vratu

- Ako se ne osvesti, pozvati Hitnu pomoć

- Ako osoba ima nagon za povraćanjem, okrenuti je na bok i pozvati Hitnu pomoć

SAOBRAĆAJNA NESREĆA

Alo.rs

Kako objašnjavaju lekari, osnovno pravilo je da osobu povređenu u saobraćajnoj nesreći ne pomerate, jer je moguće da ima oštećenja kičme koja biste mogli dodatno da pogoršate. Ipak, to nije uvek moguće, naročito ako povređeni leži na putu ili je u kolima koja je zahvatila vatra ili preti opasnost da se to dogodi. Takođe, ukoliko neko obilno krvari, mora mu se ukazati pomoć i pre dolaska Hitne pomoći.

Dakle, ako nekoga pomerate, morate to učiniti na najbezbedniji način, pazeći da ne pravite nikakve nagle pokrete, upravo zbog kičme.

Povređenom je potrebno olabaviti delove odeće koji bi mogli da ga stežu. Prvu pomoć treba pružiti sledećim redom: zaustaviti krvarenje opasno po život, ako je potrebno podvezivanjem kaišem ili komadom odeće iznad mesta odakle ide krv (ruka, noga...). Ako nema disanja, započnite veštačko disanje, ako puls nije opipljiv, istovremeno s veštačkim disanjem izvodite indirektnu masažu srca. Na otvorene rane stavite zavoj.

Pozovite Hitnu pomoć i držite otvorenu liniju. Što preciznije im opišite stanje povređenog i pratite njihova uputstva dok ne stigne lekarska ekipa.

DAVLJENJE U VODI

Foto: Shutterstock/siam.pukkato

Utapanje se najčešće događa pri plivanju i ronjenju. Po učestalosti, drugi je uzrok smrti dece, odmah iza saobraćajnih nesreća. Što se tiče samog spasavanja, osoba koja se davi je u stanju velike panike i može povući pod vodu i onog ko pokušava da je spase. Zato se obavezno prilazi s leđa i utopljenik se hvata i čvrsto drži s obe ruke, najbolje ispod pazuha ili za kosu.

Kada osobu koja se davila izvučete na obalu, odmah počnite s reanimacijom. Prethodno, jako mu pritisnite stomak kako biste istisnuli tečnost. Davljenika okrenite na leđa, iz usta mu izvadite protezu, ako je ima, i mulj i travu ako je gutanjem vode uneo u ždrelo i taj sadržaj. Ukoliko ne diše, odmah primeniti veštačko disanje, u serijama od 12-14 udaha.

TROVANJE

Što pre pozvati lekara, a dok ekipa ne dođe, ako je otrovani svestan, dati mu da pije vodu ili čaj (od jednog do dva decilitra). Isključivo uz konsultaciju sa lekarom dati aktivni ugalj ili mleko. Obezbediti dobru cirkulaciju vazduha u prostoriji u kojoj osoba koja se otrovala boravi. Dobro bi bilo i da se otrovana osoba ispovraća.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI