KRALJEVI "NEPOTREBNOG ZNANJA" SU PONOVO U MODI Oni su obični ljudi iz naroda koji zarađuju milione, a evo zašto ih Srbija voli!

O popularnosti zabavnih takmičenja dosta govori i to da su među najčitanijim člancima na portalima bili oni o tome kako su takmičari pobedili tragača u kvizu „Potera“, kako je učesnik „Slagalice“ rešio obe asocijacije nakon otvaranja prvog polja ili nagađanja na temu ko je sledeći tragač.

Sociolog Milica Jerković ovu temu istraživala je još tokom studentskih dana, dok se i sama takmičila.

- Uvek su kvizovi bili popularni među ljudima koji imaju takmičarskog duha, vole da pokažu šta sve znaju, a neretko su povod i vredne ili manje vredne nagrade - kaže Jerkovićeva.

NA SVOJ RAČUN

Zašto su baš sada postali toliko popularni, kaže, ne možemo sa sigurnošću da kažemo, ali je definitivno među razlozima i to što su ljudi željni pravih vrednosti.

- U moru starleta i biznismena lepo je videti neke pametne i zabavne ljude. A u većini kvizova gledamo baš takve. Onda, gledajući kako publika reaguje na njih, možete da procenite i publiku. Uglavnom volimo one koji se šale na svoj račun, koji grešku ili poraz prihvate sa osmehom, dok navijamo protiv onih koji udaraju u sto, miš, besno pritiskaju tastere ili se ljute - kaže Milica Jerković.

Još jedan razlog što volimo kvizove, veruje naša sagovornica, leži u tome što imamo podsvesnu želju da znanje pobedi.

- U vreme kada svuda vide da dobro prolaze loše vrednosti, željni su da vide i pobedu znanja - zaključuje naša sagovornica.

Jedan od najboljih takmičara „Slagalice“, pobednik 125. ciklusa Rade Goljović, za Alo! kaže da je kvizaš, a nikako kvizoman, te da u kvizovima učestvuje jer ih doživljava kao sportsko takmičenje, bez ideje o zaradi, dokazivanju, proveri znanja i slično.

- Ne volim kvizomane, one koji imaju pravu maniju, po ceo dan gledaju kvizove, stalno se proveravaju i uče da bi imali bolje rezultate. Bolji su mi oni u kojima ima i zagonetki, logike, matematike, opšteg znanja... - priča ovaj iskusni kvizaš.

SVETSKO PRVENSTVO

Mada većina gledalaca veruje da je za sve učesnike kraj takmičenja kada se isključe kamere, za Radeta, ali i većinu pravih kvizaša, tek tada počinje.

- Pravi takmičarski kviz je kada se ti isti ljudi koje gledate na televiziji okupljaju bez kamera i bez novčanih nagrada i takmiče se sporta radi. Tako postoje i zvanični turniri Srpske kviz asocijacije, prvenstvo Srbije, prvenstvo Evrope, pa čak i svetsko prvenstvo i olimpijada - kaže Rade.

Na televiziji jeste drugačije, kako kaže, jer se takmičari bore za neku nagradu, pa ponekad bude i ponašanja koje ne spada u fer-plej.

- Ipak, televizijski kvizovi su jako dobri za društvo jer jednostavno popularišu dobre vrednosti, pokazuju da je dobro i kul biti pametan, pokazuju te ljude koji su i pametni i duhoviti, druže se, zabavljaju i razmenjuju znanje. Ruku na srce, kada su nagrade primamljive, i motivi se malo proširuju - iskren je naš sagovornik.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI