U ovom gradu u Srbiji kvadrat je samo 700 evra, ali jedan trend “preti” i manjim gradovima

Najskuplje nekretnine tradicionalno su u Beogradu, gde se kvadrat prodaje i za više od 10.000 evra, ali u proseku košta oko 2.450 evra. Pre pet godina u većini gradova u Srbiji, van glavnog grada, prosečan kvadrat je koštao manje od 1.000 evra. Danas je situacija potpuno drugačija, jer su i u unutrašnjosti cene stanova, naročito u novogradnji, drastično porasle. Desilo se ono što su stručnjaci i agenti za nekretnine najavljivali. Kako se tražnja, zbog visokih cena u velikim gradovima, pomera ka unutrašnjosti, cene rastu i u manjim mestima.

Na jugu i istoku Srbije su opštine sa najnižim cenama po kvadratnom metru stambenog prostora, a na osnovu podataka o Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o prodatim nepokretnostima u prvoj polovini godine, najjeftiniji prosečan kvadrat u novogradnji je kupljen za 705 evra u Zaječaru.

Foto: Shutterstock

U samo još pet gradova prosečna cena kvadrata nije premašila 1.000 evra. U Prokuplju je 810, Vranju 820, Pirotu 960, Novom Pazaru 965, a u Kruševcu 970 evra. U svim ovim gradovima cena kvadrata je u odnosu na 2020. godinu porasla od 200 do 300 evra.

U ostalim gradovima, naročito većim, poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, razlika u ceni u odnosu na period od pre četiri godine je od 500 do čak 1.000 evra. U Novom Sadu je prosečna cena kvadrata u novogradnji tada bila 1.198 evra, dok je u prvoj polovini ove godine bila 1.970 evra. Prosečan kvadrat u Nišu je koštao 914 evra, a sada je 1.490. U Kragujevcu je za četiri godine sa 980 poskupeo na oko 1.380 evra.

Prema podacima RGZ, u prvoj polovini godine prosečna cena kvadrata u Loznici, Jagodini, Leskovcu, Požarevcu i Somboru premašila je 1.000 evra. Posle beogradskih opština, u kojima je rekorder Savski venac sa prosečnom cenom od čak 4.460 evra, najskuplji prosečan kvadrat plaćali su kupci u Novom Sadu i Nišu, a potom u Užicu gde je bio 1.625 evra i Sremskoj Mitrovici sa 1.425 evra. U Kragujevcu je cena kvadrata 1.380, a u Pančevu 1.320 evra.

Foto: Shutterstock

 

Podaci RGZ pokazuju da je u Beogradu u prvoj polovini godine broj prodatih stanova u novogradnji drastično manji u odnosu na prvu polovinu prošle godine, pao je sa 3.628 na 2.967, ali ta smanjena tražnja nije uticala na cene, koje su uprkos padu prodaje porasle za oko 1 odsto.

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji je, međutim, u prvom polugodištu porasla ta 3,9 odsto i iznosila je 3,4 milijarde evra. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 1,8 milijardi evra i udelom od 54 odsto. U prvom polugodištu u Srbiji je prodato 3,7 odsto više stanova nego prošle godine, a vrednost prodatih stanova je veća za 2,6 odsto. Udeo u tome ima i smanjenje bankarskih kamata na stambene kredite.

Svaki peti stan na kredit

U prvoj polovini ove godine zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za 1 procentni poen više nego lane, pri čemu su najvećim delom ovih sredstava kupovani stanovi.

Foto: Shutterstock

U 20 odsto ugovora o kupovini stanova zabeleženo je kreditno plaćanje, što je porast u poređenju sa 18 odsto prošle godine.

Guverner Jorgovanka Tabaković je na prezentaciji izveštaja o oktobarskoj inflaciji izjavila da ubrzanju kreditne aktivnosti doprinose očekivano i započeto ublažavanje monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke i ublaženi kreditni standardi banaka.

"Obezbedili smo tzv. meko prizemljenje naše ekonomije nakon snažnih šokova iz međunarodnog okruženja i da sada, u uslovima sniženih inflatornih pritisaka i kretanja inflacije u granicama cilja, možemo da podržimo i povoljnije uslove i izvore za rast kreditne aktivnosti, a time i da pružamo dodatnu podršku privrednom rastu", rekla je Tabaković, piše Kurir.rs.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI