NASILJE SE NE LEČI BATINAMA Poziv na fizički obračun sa dečakom koji je tukao drugog nije rešenje!

Kako za Alo! kaže sociolog Natalija Marković, najveći problem našeg društva je što se na nasilje uglavnom odgovara nasiljem.

- U ovom slučaju ne treba akcenat da bude na tome kako agresoru treba vratiti agresijom, kao što izgledaju razmišljanja mnogih ljudi. Deca nikada nisu kriva! I to treba da nam bude prioritet. Dečak agresor je nasilje negde naučio, i na njegove prve potencijalne nasilničke aktivnosti niko nije reagovao, ni roditelji ni ustanove. Nije on odjednom postao nasilan, već je to ponašanje trebalo da bude prepoznato u ranijem detinjstvu, ili u neposrednom posmatranju ponašanja dečaka ranije – kaže naša sagovornica.

Zbog toga i rešenje ovog problema treba tražiti u prevenciji.

- Prevencija vršnjačkog nasilja ne treba da se ogleda u plakatima koji su polepljeni po školama, već na temeljnom radu i posvećenosti deci, prvenstveno od strane roditelja, a zatim i skretanje pažnje roditeljima od strane vaspitača, učitelja, profesora, pa sve do uključivanja rada sa pedagogom ili psihilogom – upozorava Markovićeva.

Alo

Kako dodaje, posebno zabrinjavaju komentari odraslih, koji se predstavljaju kao roditelji ili nastavnici, a smatraju da je lek za ovu situaciju nasiljem, traže adrese i ostale podatke dečaka koji su učestvovali u incidentu.

- Na taj način oni samo stvaraju nove probleme i pružaju loše primere svojoj deci i učenicima. Umesto toga, sa tom decom treba razgovarati i doći do saznanja šta ih je navelo na takvo ponašanje – zaključuje ona

Kako kažu stručnjaci iz UNICEF-a, ovakvi pozivi mogu da dovedu do ozbiljnih posledica.

- Digitalno nasilje kod žrtava može da dovede do osećaja uznemirenosti, neprijatnosti, ljutnje, ali, u ekstremnim slučajevima i do želje za novim nasiljem ili samoubistvom – upozoravaju iz UNICEF-a.

Svaka pretnja je novo nasilje

Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute.

Primeri digitalnog nasilja su:

• širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama

• slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka

• lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.

Žrtve moraju da reaguju

Kako kažu iz UNICEF-a, žrtve nasilja na internetu treba prvo da potraže pomoć od osobe kojoj veruju iz okruženja, pedagogu ili omiljenom nastavniku u školi. Ukoliko ne žele da se obrate osobi koju poznaju, mogu da pozovu besplatan broj 19833 - Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI