PAVLE JE ODAVNO SVETAC Prošlo 11 godina od upokojenja patrijarha, vernici i dalje svakodnevno obilaze grob (FOTO)
Ispred belog mermernog krsta sa natpisom Patrijarh Pavle i porukom „Budite ljudi, nikad neljudi“ od jutra do mraka smenjuju se vernici koji u blaženopočivšem patrijarhu Pavlu i dalje vide utešitelja, zaštitnika, savetodavca.
Mnogi veruju da je on svetitelj, predstavnik pred Bogom jednak onima koje Crkva slavi već vekovima.
Jedan od njih je i Don Dragoljub Popović, povratnik iz Amerike, kojem bogatstvo, biznis i raskoš dalekog sveta nisu mogli da zamene crkvu, kulturu i veru kakvu oseća u Srbiji.
- Kada dođem ovde, ja dišem sve te lepote. Ovde natočim i izvorsku vodu. Pred grobom patrijarha se divim. On jeste svetac. Za mene jeste i siguran sam i za sve ostale koji iskreno pogledaju u svoje srce. U Americi sam sedeo u raskoši, ali su mi u svakom trenutku suze samoće same tekle jer nisam mogao da podnesem nostalgiju za ovim mirom i onim što samo Srbija ima - kaže Dragoljub za Alo!.
Na ovo mesto dolaze oni koji traže oproštaj, snagu i blagoslov. Nisu retki ni oni koji baš ovde mole za zdravlje.
- Dolazim svakog ili svakog drugog dana. Obiđem krug, poklonim se pred grobom patrijarha, a onda zapalim sveće i pomolim se da Bog pomogne da moj sin ozdravi. I Bog pomaže. Sin mi se sada oporavlja nakon transplantacije. Sa kakvom verom dođete, sa takvim ćete blagoslovom otići - poručio je našim čitaocima jedan Beograđanin.
Oni koji prvi put dođu među rakovičke zidove, teško uspevaju da opišu osećanja koja su im se ovde javila. Takvi su namernici iz Novog Sada, Ljubljane, Pirota, ali i mnogi Beograđani.
- Prvi put sam ovde i ne znam kojim bih rečima opisala ono što osećam. Mir, spokoj, neku stabilnost i zahvalnost. I nešto više od svega toga, nešto neopisivo, kaže za Alo! Milica koja je prvi put ovde.
Od Slavonije do Patrijaršije
Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u Slavoniji.
U proleće 1942. odlazi u Manastir Svete Trojice u Ovčaru, a od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači. Zamonašio se 1948. u Manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, arhimandrit, a od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine.
U oktobru 1957. ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990. izabran je za patrijarha.
Mudre misli
Čuvajmo se neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
Nije važno ko odakle potiče, nego u šta izraste.
Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.
Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.
Na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život.
Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi.
Čovek treba da živi tako da kad umre ceo svet plače, a samo on se raduje.
Mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu sem jednog, a to sam ja. Kad to zna, čovek ima stabilnost.
Večna kuća viđenih Srba
U manastirskom dvorištu sahranjeno je nekoliko članova vladarske porodice Obrenovića, junak Prvog srpskog ustanka Vasa Čarapić, kao i patrijarsi srpski Dimitrije i Pavle.
Kroz vekove stradao i uzdizao se kao feniks
Manastir Rakovica nastao je najverovatnije u 14. veku i nalazio se iznad sela Rakovice. Nepovoljan položaj, pored naselja u blizini važne saobraćajnice, učinio ga je lakom metom za turska pljačkanja, pa je krajem 16. veka premešten na skrovitije sadašnje mesto. Zahvaljujući pregovaračkim umećima rakovičkog kaluđera Grigorija manastir je tokom 17. veka dobijao značajne donacije iz Rusije, što je pomoglo da se ekonomski oporavi. Nova stradanja pretrpeo je u 18. veku tokom Austrijsko-turskog rata, kada su monasi morali da prebegnu u Srem, u Remetu. Ponovni procvat doživeo je u vreme Miloša Obrenovića.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)