GENIJALAC - PASTIR, KLESAR I INOVATOR Usamljeni dvanaestogodišnjak smislio igru kroz koju vršnjake uči da poštuju rad

Bože Vukas iz zaseoka Ljut nedaleko od sela Voštana kod Splita u svom selu nema prijatelja, pa je zato postao pastir, klesar i - inovator koji će vršnjake kroz igru naučiti da cene rad.

Na nedavnoj Enter konferenciji u Splitu Bože je predstavio svoju društvenu igru „Neradnik“, ili kako to on kaže, „Kako od neradnika stvoriti radnika“.

- S obzirom na to da živim tu gde živim, daleko od svega i svakoga, a najviše od prijatelja, kojih u selu zapravo i nemam, smislio sam način kako da se zabavim. Na pamet mi je došla ideja da napravim društvenu igru. Za nekoga možda komplikovanu, ali kada se ušemite, shvatićete da to uopšte nije - kaže Bože.

Novcem od nagrade kupio bi štampač

Kako piše portal Slobodna Dalmacija, radi se o horizontalnoj kartonskoj platformi dimenzija četrdeset puta dvadeset centimetara na kojoj se nalazi reljefni prikaz graditelja piramide.

- Učinilo mi se glupim da to budu ljudi, pa sam u svom umetničkom zanosu čoveka zamenio okruglim pilićima - objasnio je Bože svoju zamisao, i dodao da uz igru podeljenu na stotinak nivoa, čiji je primarni cilj izbaciti neradnike i time olakšati radnicima nesmetanu gradnju piramide, ide i trideset i šest karata. Ponosan je osnovac Bože na svoj rad,  čija se originalna maketa nalazi u Osnovnoj školi „Stjepan Radić“, koju pohađa u devet kilometara udaljenom mestu.

Bože veruje u uspeh svog poduhvata i nada se da će njegovo delo dobiti najveću moguću nagradu u iznosu od skoro 1.000 evra koje namerava da utroši na štampač i kalupe za sečenje i tako uz pomoć dobrih ljudi pokuša da komercijalizuje svoj rad.

- Želja mi je da dobijem nagradu kako bih mogao da uđem u posao. Voleo bih da moja preduzetnička ideja danas-sutra osvane i u ponudama knjižara, da bi je ljudi mogli pozajmljivati i tamo odakle su je uzeli i vraćati. Šteta bi bila da uzmu, plate dvesta kuna i nakon nekog vremena bace u smeće - kaže Bože, i misli da bi njegovo delo moglo da završi i kao kompjuterska igrica.

Život u stvarnom svetu

- Ideju imam, ali ne da mi se da se previše zamaram virtuelnim svetom u kojem se trenutno ne vidim - odmahuje rukom učenik šestog razreda i kaže da nije protiv tehnike, ali želi da se ona koristi u normalne svrhe.

Bez mobilnog i prijatelja u blizini, Bože Vukas svoju utehu vidi u kamenu, stablu i papiru. On za sebe kaže da živi u stvarnosti, u životu u kojem je najvažnije naći kompromis.

- Ono što mi fali svakako su prijatelji. Budući da ih nema u selu, njih sam našao u Centru izvrsnosti matematike u Splitu, čiji sam polaznik od prošle godine. Tu sam se pronašao, iako tamo idem samo subotom. Do Trilja me prebaci otac i onda hvatam bus za Split. Tamo sam stekao krug istomišljenika, onih koji rezonuju i funkcionišu isto kao ja - priča Bože, i ispravlja se da mu je ipak priličnije da kaže „slično kao ja“.

- Zato što moj radni dan počinje s kravama, koje po snegu i kiši, hladnoći ili vrućini, vodim na pašu i uvek s knjigom pod rukom. Moja se porodica oduvek bavi stočarstvom. Imamo dvadesetak krava i svaki dan životinji treba dati da jede. Evo vidite, još ima uokolo snega, ali životinje vas ne pitaju da li je vama hladno, one moraju da jedu. One su othranile i školovale mene i moju braću - kao veliki govori 12-godišnji Bože i dodaje da ima i druge hobije.

Političar nikako

- Izrađujem predmete u glini, volim da crtam, za šta sam dobijao i nagrade, a nasledio sam stolarski i graditeljski talenat od oca i pradede. Dok su oni gradili crkve, izrađivali gusle i drveno pokućstvo, ja podižem suvozide (kameni zid bez upotrebe vezivnih materijala). Svaki dan odem tu iza kuće i uz pomoć motike vadim kamene gromade iz zemlje i lagano ih slažem. Trenutno sam u fazi izgradnje kućice, ali bez pritiska. Ono što radim, radim tog trenutka. Ne planiram ni dva sata unapred, a kamoli šta ću sutra. Uživam u svom radnom zanosu. Niko me ne tera i ni od koga ne tražim pomoć. Jedino što planiram to je da danas-sutra završim fakultet građevinarstva i arhitekture, tu se vidim - kaže mali-veliki Bože.

Inovator iz sela Ljuta sebe u budućnosti vidi na bilo kojoj društvenoj poziciji, osim u politici.

- Bili dobri ili loši, ne umeju oni stvarati nove vrednosti. Ne može se od drveta koje je raslo da bude držalo za motiku napraviti violina. Tako je i s ljudima - zaključio je Bože Vukas svoju inovativnu priču o stvaranju novih vrednosti i „eliminaciji“ neradnika.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI