DA LI JE DOVOLJNA TREĆA DOZA Evo kada će se u Srbiji primati četvrta doza

Na opadanje efikasnsti vakcina, naročito pojavom omikrona, upozoravaju i stručnjaci širom sveta.

Koliko je realno i kada da se u Srbiji krene sa primenom četvrte doze?

Sahin je za francuski list "Mond" rekao da preliminarni podaci iz Britanije i Južne Afrike ukazuju na "efikasnost od oko 70 odsto nakon treće doze, i od oko 20 do 40 odsto nakon druge". Istakao je i da čeka podatke iz stvarnog života kako bi procenio tačnost nemačke studije koja ukazuje na brz gubitak efikasnosti na oko 25 odsto nakon tri meseca, čak i nakon tri doze.

- Vremenom će doći do opadanja efikasnosti protiv omikrona, što je vrlo verovatno, ali još uvek moramo da izmerimo brzinu - rekao je on i dodao da će obzirom na omikron zaštitne mere ostati neophodne, posebno ove zime.

Nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah izjavio je prošle nedelje da će zbog omikrona biti neophodna četvrta doza vakcine, dok se u Izraelskoj bolnici već krenulo sa eksperimentalnim davanjem četvrte doze grupi zdravstvenih radnika.

Razgovora o četvrtoj dozi bilo je i kod nas, pa je tako epidemiolog i član kriznog štaba dr Branislav Tiodorović još u novembru rekao da je verovatno da će se ona davati na proleće, kao o da je sve izvesnije da će se vakcinacija obavljati svake godine.

Imunolog prof. dr Dušan Popadić s Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je i član Nacionalnog tela za imunizaciju, sa druge strane, kaže da je pre odluke o četvrtoj dozi potrebno videti koliku nam je dodatnu zaštitu donela treća doza.

- Do tada nam ostaje imunizacija prvom, drugom i trećom dozom kao i poštovanje opštih preventivnih mera. Jedno bez drugog ne može. Ako pogledamo zapadnoevropske zemlje u kojima je dobar procenat imunizacije, a potpuno odsustvo opštih preventivnih mera, vidimo da imaju jako visoke brojeve novozaražeih. Velika Britanija i Francuska, na primer, trenutno imaju brojeve koje u prethodnim pikovima nisu dostizali. Sa druge strane, vidimo da je procenat preminulih neuporedivo niži nego u prethodnim pikovima. To jasno govori da vakcina štiti od teških oblika bolesti i smrtnog ishoda. Ako poredimo Rusiju i Veliku Britaniju vidimo da u Velikoj Britaniji imamo šest puta više novozaraženih svakog dana nego u Rusiji. Dok je u Rusiji oko 22-23.000 zaraženih dnevno, u Velikoj Britaniji je oko 120.000. Međutim, broj preminulih u Rusiji, gde je vakcinisano oko 45 odsto stanovništva, je oko 1.000, a u Velikoj Britaniji, sa 75 odsto imunizovanih, je 130-140 umrlih - objašnjava dr Popadić i dodaje da je imunitet koji se ostvari protiv kovida pristojan, ali je problem ogromna izloženost virusu.

- Jednom kada se bude smirila pandemija verujem da uopšte neće biti neophodna sezonaska imunizacija. Ove vakcine su dobre, problem je samo što je neprijatelja previše - zaključuje on.

Milanko Šekler

Treća doza štiti duže i više od druge

I virusolog Milanko Šekler, u razgovoru za medije kaže da je još prerano govoriti o četvrtoj dozi.

- Izrael je četvrtu dozu dozvolio u eksperimentalne svrhe, ali se ona ne daje svim građanima nigde u svetu. Prerano je o tome razmišljati, jer treća doza ne štiti kao druga - ona štiti duže i više. Mora se pratiti situacija i sačekati rezultati da bi se bilo kakva odluka o četvrtoj dozi mogla doneti - zaključuje on.

Batut

Četvrta doza za osobe sa imunološkim problemima

Četvrta doza se, inače, za sada preporučuje samo specifičnim kategorijama stanovništva. Ona se, kako se navodi na sajtu Batuta, daje nakon najmanje pet meseci od treće doze osobama sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama, koje su nakon najmanje 28 dana od druge doze primile mRNK vakcinu, kao dodatnu, treću dozu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI