EVO ZAŠTO SE TREBA VAKCINISATI Dr Ana Banko progovorila o antivakserima, omikronu, vakcinaciji...

Za nepuna dva meseca navršavaju se tačno dve godine od prvog slučaja zaražavanja kovidom-19 u Srbiji. Isto toliko dugo slušamo o pošasti zvanoj SARS-CoV-2 iz ugla antivaksera, teoretičara zavera i drugih, među kojima je bilo i lekara.

Tako smo, u toj gunguli, gde se bez pardona preporučivao ivermentin (koji je neregistrovani lek i nalazi se na listi D RFZO-a), oštro demantovalo postojanje virusa, manipulisalo činjenicama i pronalazili razni načini da se učinkovitost i bezbednost vakcine protiv kovida dovede u pitanje, u začelje stavili naučnike, epidemiologe i virusologe.

Njihov glas se jeste u globalu daleko čuo, ali svedoci smo da se i njihovim izjavama debelo manipulisalo. Jedna od njih je i virusološkinja dr Ana Banko, koja je nešto slično doživela u oktobru 2021. nakon gostovanja u emisiji “Ordinacija” na RTS-u.

Ona je tada rekla da vakcinisani prenose delta soj i to je odjeknulo na društvenim mrežama, ali je pojašnjenje isečeno.

- Nauka nije vera, niti je esencija istine, već traganje za istinom. Zato je nauka dinamična, u ovom slučaju bar onoliko dinamična koliko i sam virus, tj. njegovo menjanje tokom pandemije. Nove okolnosti koje se dešavaju tokom evolucije virusa, nova tehnološka dostignuća u medicini, kao i rezultati brojnih naučnih istraživanja često su ohrabrujući, ali ne uvek. Naučnici bi trebalo da na jednostavan i nedvosmislen način transparentno u oblasti u kojoj su stručni, široj javnosti objasne najznačajnije činjenice bilo da su one pozitivne ili negativne. Razumevanje je osnova poverenja. Tako su u primeru koji ste naveli u svom pitanju bile važne dve poruke. Prva, da se virus promenio te da vakcinisani budu svesni da mogu da se zaraze, a druga, mnogo bitnija, da je efikasnost vakcinacije za težu kliničku sliku i smrtni ishod i dalje iznad 90%, te da sam proces vakcinacije i dalje ostaje prioritetni vid borbe protiv pandemije - rekla je dr Banko.

Ona je objasnila i koliko je u ovakvoj situaciji lako širiti dezinformacije.

- Mnoge od dezinformacija ne menjaju se tokom ove dve godine, od toga da virus ne postoji i da nije izolovan to toga da RNK na neki način menja našu DNK. Ali ima ih mnogo više, a širu javnost koja se ne razume u medicinu i nauku svaka od ovih informacija razumljivo vrlo lako može dovesti u sumnju, dilemu, pa i strah. Ovaj fenomen takođe dobro opisuje citat izraelskog psihologa i nobelovca Daniela Kahnemana: „Pouzdan način da se ljudi uvere u laž je njeno često ponavljanje, jer bliskost sa informacijom otežava njeno razlikovanje od istine“. Dakle, previše puta ponovljena laž koja se internetom proširi nekontrolisanom brzinom praktično “postaje istina”.

U takvoj atmosferi, gde je teško razlučiti šta je istina, a šta puka laž, kome verovati i kako naći relevantnu informaciju?

- Kao što naučnici dolaze do zaključaka kritičkim razmišljanjem, postavljanjem hipoteza, analiziranjem rezultata, strogim ocenjivanjem ekperimenata drugih istraživača i njihovim međusobnim poređenjem, tako i široka javnost u svemu, pa i u nauci takođe treba kritički da sagleda informacije koje nas okružuju. Iznošenje stručnog mišljenja treba biti bazirano na iskustvu, dokazima, zvaničnim vodičima, rezultatima ustanova, udrženja i naučnih časopisa od kredibiliteta.

Na pitanje šta još treba da znamo o kovidu, dr Banko objašnjava da su dosada osnovne stvari poznate.

- Jasne su osnove širenja virusa, epidemiološke zaštite, odnosno prevencije, najčešćih oblika kliničke prezentacije oboljenja, načina testiranja kao i krajnjih ciljeva vakcinacije. Bolnice redovno osvežavaju protokole lečenja. Dakle, iz mog ugla gledanja mnogo toga je zapravo jasno. Znamo kako da se zaštitimo, ali se slažem da je to često teško jer pandemija predugo traje, a traje i život. Takođe često, koliko god se mi štitili, ne zavisi sve od nas već i od onih oko nas, kolektiva na poslu, okruženja pretškolskog i školskog kolektiva naše dece itd. Vakcinacija, maske i izolacija sa testiranjem u slučaju simptoma kovida jesu osnova zaštite i smanjenja transmisije.

U međuvremenu se pojavio i omikron, što može uzrokovati pitanje - da li ćemo doći do kraja grčkog alfabeta sa kovidom? Svakako, koliko se ovaj soj razlikuje od prethodne delte?

- Nomenklatura i davanje naziva mnogo je pojednostavljeno uvođenjem grčkog alfabeta što je i bio cilj. Omikron je jedna od poslednjih varijanti koja značajno menja epidemiološku situaciju u svetu, koja menja strategiju uvođenja treće doze, ali i koja po prvi put nameće dva pitanja: nužnost globalne vakcinacije i dalji razvoj panvarijantnih vakcina pa i kombinacije vakcina različitih platformi u cilju postizanja što boljih efikasnosti u vremenima nadolazećih novih varijanti. Poslednji podaci ispitivanja imunosti kod vakcinisanih osoba u odnosu na omikron govore u prilog dobre T ćelijske imunosti, ali nedovoljne efikasnosti neutrališućih antitela za sve one koji nisu primili bar tri doze vakcine. To znači da ćemo i dalje kao vakcinisani, uglavnom biti zaštićeni od težih oblika bolesti, kao i da nam je potrebna veća količina antitela kao “jači štit”, spremniji da na omikron odreaguje pri prvom kontaktu.

Zašto se treba vakcinisati?

- Zato što je to jedini način da se pandemija stavi pod kontrolu, zato što se vakcinacija i istorijski pokazala kao jedino rešenje okončanja epidemija i pandemija, kao i ono najvažnije a to je da su ove vakcine do sada pokazale visok stepen bezbednosti. Ako bismo potpuno ogolili sve razloge, ostao bi onaj esencijalni, vakcinišemo se da sačuvamo svoj život, ili svoj kvalitet života ako pričamo o long covid-u, a to bi trebalo da jeste dovoljan razlog - zaključila je Ana Banko.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI