SEĆANJE 29 godina od smrti Desanke Maksimović: MALE osvete VELIKE pesnikinje

Pre dve godine njene pesme su izbacili iz srednjoškolskih udžbenika, da bi ih, posle ogromnog pritiska javnosti, vratili. Oni koji su je dobro poznavali kažu da bi se Desanka, da je kojim slučajem živa, slatko nasmejala i na tu papazjaniju i, kao i uvek, smislila neku slatku osvetu.

Navikla na svakojake poluistine koje su o njoj plasirali, obično čaršija, nekad i kolege, branila se neverovatnom lakoćom. Kad je jedan osrednji pesnik napravio aluziju na njen seksualni život, poručila mu je da ne mora da laje da bi dokazao koliki je muškarac. Volela je mlade, okupljala ih je kod sebe, pomagala im na razne načine. A oni su voleli njenu orahovaču i privilegiju da su bili u njenom stanu u Kralja Milana 23.

Jednom ju je posetila grupa pesnika. Navikli da im iznese punu flašu, začudili su se kad su dobili samo po čašu. „Nema više rakije. Jedan je pre neki dan popio dva litra i onda me je ubeđivao koliko je zaljubljen u mene“, objasnila im je, a taj jedan je bio Brana Petrović.

Alo

- Kad su Milisava Krsmanovića zvanog Krca uhapsili u Sarajevu jer se molio u kafani da Bosancima ne padne sneg za Olimpijadu, Desanka je napisala pismo Branku Mikuliću. Tražila je da joj odmah puste Krcu. Naravno, Branko nije imao pojma o kome je reč, ali pošto mu je zapretila da će, ukoliko je ne posluša, napisati pismo svim svetskim sportistima i kao aktuelni kandidat za Nobelovu nagradu posavetovati ih da ne dolaze u zemlju gde hapse pisce, stvar je rešena. Tako je Krca, kome je pretila krivična prijava, avionom Izvršnog veća Bosne i Hercegovine stigao u Beograd, gde ga je sačekao službeni auto i dovezao u Desankin stan - priseća se pisac Nebojša Jevrić, čija se sestra Darinka Jevrić, pesnikinja iz Prištine, družila sa Desankom do njene smrti.

- Redovno su se dopisivale. Darinka je stanovala u Ulici Maršala Tita, a Desanka, koja nije volela Broza, smislila je lukavstvo da mu ni ime ne spomene. Pisma je adresirala na ulicu glavnu - otkriva Nebojša.

Desanka je rođena 16. maja 1898. u Rabrovici kod Valjeva. Detinjstvo je provela u Brankovini, gimnaziju je završila u Valjevu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Od 1923. do 1953. godine predavala je srpski jezik u obrenovačkoj gimnaziji, zatim u Trećoj ženskoj u Beogradu, potom i u Dubrovniku i Prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Za glumca i pesnika Sergeja Slastikova udala se 1933. godine. Vanredni član Srpske akademije nauka i umetnosti postala je 17. decembra 1959. godine, a 16. decembra 1965. i redovni. Umrla je 11. februara 1993. godine u Beogradu. Sahranjena je u Brankovini. Nakon njene smrti, osnovana je fondacija „Desanka Maksimović“ koja dodeljuje istoimenu nagradu za književnost. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI