KORONA TERA NAŠU DECU U KANDŽE MANIJAKA! ALARMANTNO U pandemiji zabeležen neviđen porast digitalnog nasilja

Zato je Britanac Entoni Dankreli došao na ideju da osmisli edukativni program koji će pomoći deci uzrasta od sedam do petnaest godina da prepoznaju načine na koje mogu postati mete vrbovatelja putem interneta, kao i da nauče kako da se bezbedno ponašaju na mrežama.

- Putem internacionalnih obuka, organizacija skreće pažnju na sve veću prisutnost modernog ropstva u velikim kompanijama i lancima snabdevanja širom sveta - kaže Teodora.

Teodora Šisler, Foto: privatna arhiva

Kako ističe, istraživanja su pokazala da u proseku učenici provedu tri sata dnevno na društvenim mrežama i u igranju igrica, a tu su često meta vrbovanja putem društvenih mreža. Dodaje da je tokom 2020. godine, zbog uticaja pandemije i više vremena koje deca provode na internetu, zabeležen porast pokušaja vrbovanja dece putem mreža, u svetu i u Srbiji.

Upravo to je razlog što je pomenuta organizacija počela sa sprovođenjem radionica, kaže Teodora.

- Vrbovatelji rade na dobijanju poverenja dece putem različitih strategija i kada uspostave poverenje, od dece traže da im pošalju intimne slike, koje kasnije koriste kao metodu ucenjivanja i prisile na upoznavanje i za dalje iskorišćavanje. Zbog straha od osude porodice i prijatelja, deca nastavljaju kontakt s takvom osobom. Smatram da u svetu postoji velika potreba za pričom o ovoj temi i naša organizacija aktivno radi na proširenju tima na zemlje koje su najpodložnije eksploataciji - ističe Teodora, i dodaje da su njihove besplatne školske radionice prilagođene za dve uzrasne kategorije, od sedam do 11 godina i od 12 do 15 godina.

Foto: privatna arhiva

- Radionice održavamo putem interneta. Deca mogu da nauče šta su to moderno ropstvo i trgovina ljudima, kako izgledaju, kako trafikeri i zlostavljači koriste socijalne platforme i aplikacije za vrbovanje i šta bi trebalo da urade u slučaju da posumnjaju da su vrbovani. Edukatori koriste audio i vizuelni sadržaj i interaktivne vežbe - objašnjava Teodora Šisler, koja se nekoliko godina u Beogradu bavila vršnjačkom edukacijom kroz volontiranje u Crvenom krstu i kasnije kao student fakulteta za Specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a organizaciji Illustro Consultancy pridružila se jer čvrsto veruje da ujedinjenim snagama možemo da promenimo svet.

- Cilj nam je da oformimo timove i u Srbiji i regionu koji će biti u mogućnosti da radionice održavaju i uživo, kako bismo mogli da dopremo do što većeg broja dece i na taj način sprečimo potencijalnu štetu. Za više informacija o radu naše organizacije možete posetiti naš veb-sajt kao i naše profile na društvenim mrežama, a možete pisati i na imejl: teodora@illustroconsultancy.co.uk - kaže Teodora.

Radionica, Foto: privatna arhiva

Kupe roba za 80 evra

Žrtve modernog ropstva i trgovine ljudima mogu biti bilo kojeg etničkog porekla i pola. Procenjeno je da je trenutno oko 42 miliona ljudi širom sveta zatočeno u nekom obliku modernog ropstva i/ili u lancu trgovine ljudima. Poređenja radi, 1809. godine prosečna cena roba bila je 35.200 evra, dok danas ta cena iznosi oko 80 evra. Danas postoji nekoliko vidova eksploatacije, odnosno iskorišćavanja žrtava - ropstvo, seksualna eksploatacija, prinudni rad, prinuda na vršenje krivičnih dela i trgovina organima. Od ukupnog broja žrtava trgovine ljudima, čak 30 odsto je vrbovano putem interneta.

 

Svetli primeri u regionu

Gradsko veće Bihaća donelo je izmene Odluke o javnom redu i miru na osnovu koje su predviđene sankcije za slučajeve nasilja na internetu, a njome su propisane i novčane kazne koje se kreću u rasponu od 300 do 500 konvertibilnih maraka.

- U poslednje vreme raste broj ovakvih slučajeva, a veliki broj počinilaca, ali i žrtava su maloletna lica. Deca pristupaju internetu s različitih uređaja i mahom nisu svesna opasnosti nasilja u virtuelnom svetu - kaže Adnan Beganović, portparol MUP-a USK. 

Slučajeve sajber-bulinga, kako se naziva nasilje na internetu, beleže i u socijalnim ustanovama, gde kažu da ono može ostaviti duboke i trajne posledice na žrtve.

- Veliki broj roditelja nije upućen u ovu problematiku ili joj ne pridaje dovoljnu pažnju, a sve može biti bolno i kobno - kaže Sabina Alagić, vršilac dužnosti direktora Centra za socijalni rad u Bihaću.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI